Ima li spasa za Grčku

Ima spasa za Grčku, odmah da kažem. Politički gledano, spas postoji i zove se – Angela Merkel. Ekonomski gledano, spas takođe postoji, a zove se – dubinska reforma.

Da nije Merkelove, Grčka bi prekjuče bankrotirala. Ali ostaje pitanje – zašto Merkelova uporno čuva Grčku? Zbog Nemačke, naravno. Finansijska šteta od spasavanja manja je od političke koristi, koja je očigledna: Merkelova tako čuva evrozonu, moguće čak i Evropsku uniju, a što je najvažnije, čuva poziciju njenog neprikosnovenog vladara.

Još da Merkelova može, kao Vučić, da ode u parlament i izviče se na poslanike vazduplohove, pa oni izglasaju šta god on kaže, gde bi joj bio kraj... U Nemačkoj to ne biva: njen veoma uticajni ministar finansija, Volfgang Šojble, a sa njim i sedamdeset odsto tamošnjeg javnog mnjenja, protive se daljem popuštanju Grcima – što će Merkelova morati još dugo da radi ako hoće da Grčka ostane u evrozoni.

Merkelova je već počela da izbegava Šojblea. Tako se prošle nedelje bez njegovog znanja sastala sa desetinom svetskih lidera, ne bi li uspela da sastavi listu ustupaka koji bi omogućili nastavak pregovora. A Šojble? Poludeo, naravno. Oni koji ga poznaju kažu da će ostati lojalan, to jest, neće je rušiti – ali će joj otežati svaki korak.

A Šojble nije bilo ko. On je bivši predsednik CDU (Angelin prethodnik) i njegove veze su veoma, veoma jake. Uverenja oko grčke krize im se dijametralno razlikuju. Šojble već nekoliko godina predlaže da Grčka izađe iz evrozone, ne bi li se monetarna unija postavila na zdrave noge. Merkelova, opet, stvari posmatra sa stanovišta geopolitike, odakle se štete od takvog poteza mnogo jasnije vide: nije problem da se Grčka istera iz evrozone, nego je problem u tome što onaj ko je istera time Grčku direktno šalje u topli zagrljaj Moskve!

Nisu se samo Šojble i Merkelova razišli po ovom pitanju. Ni njihova partija (sa 311 od 630 poslaničkih mesta u parlamentu) više nije jedinstvena. Na prošlom glasanju oko pomoći Grčkoj, u februaru, bilo je samo 32 glasa protiv, od kojih je 29 bilo iz redova CDU. Sada je već 135 poslanika CDU izrazilo rezerve oko dalje pomoći. Tako da je sada pitanje – može li Merkelova da spase Grčku, a da sačuva svoju stolicu?

Grcima je, naravno, teže nego Merkelovoj. Čak da Merkelova uspe da ih sačuva od progona iz evrozone, ili, daleko bilo, iz Evropske unije, ostaje im dug od 180 odsto bruto domaćeg proizvoda koji će kad tad morati da vrate. A Grčka, kakva je danas, nikada, ali nikada te pare neće moći da vrati.

Problem je u tome što Grčka proizvodi malo toga što bi svet hteo da kupi. Njen izvoz sastoji se od voća, maslinovog ulja, sirovog pamuka, duvana... A turizam, kažete? Uz strašno jaku regionalnu konkurenciju (Malta, Turska, Italija, Kipar, Tunis, Egipat), ni tu nema prostora za neki značajan dalji rast. Grčka ne proizvodi mašine ni elektroniku. Od svakih deset dolara u svetskoj razmeni informacione tehnologije, na Grčku otpada samo jedan cent. Sa takvom privredom nema rasta. Ni vraćanja dugova.

Zašto Grčka ne može da pokrene rast? Zbog loših institucija. Zbog korupcije, burazerske privrede, nepotizma, lošeg pravosuđa, treba li dalje da nabrajam?

Siriza tu ništa nije izmenila – niti će, sad je to već izvesno. Lokalni portal „Grik reporter” javlja kako nepotizam ide sa samog vrha. Od premijerovog brata, sve do majke predsednice parlamenta i mnogobrojne rodbine – svi su sada uhlebljeni na visokim državnim pozicijama. Brojni članovi Sirize, bez ikakvih kvalifikacija, uveliko rade kao konsultanti u ministarstvima. Prave se novi bespotrebni komiteti, gde zapošljavaju svoje pristalice. Kada je u parlamentu jedan član PASOK-a ovo pomenuo, iz Sirize je stigla replika koju ste već negde čuli: „kad ste vi vladali, isto ste radili!”.

U takvom ambijentu mere štednje mogu samo trenutno da odlože bankrot, ništa više. Tu niko neće pokrenuti rast. Nezavisni i preduzetni ljudi radije će emigrirati nego da prljaju ruke u takvoj žabokrečini. Tu će za neuspehe uvek neko drugi da bude kriv, a vlast će pričati besmislice koje narod voli da čuje. Recimo, kao grčki premijer, kada kaže kako problem Grčke nisu velike penzije, nego prazni penzioni fondovi. Kao onomad Krkobabić, kad je tvrdio da u Srbiji nema viška radnika, nego manjka posla. U prevodu – sve da ostane isto, samo dajte još para!

Baš to hoće i Grci. Prošlonedeljna anketa pokazuje da 52 odsto ispitanika želi da ostane u evrozoni – po svaku cenu, dok 72 odsto ne želi nikakve reforme – isto po svaku cenu.

Ima li, onda, spasa za Grčku? Ima, ali nije blizu.

*Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu