Umesto jubileja – stečaj

Smederevo – Stečaj je i zvanično zakucao na vrata „Želvoza”, nekadašnjeg srpskog giganta u remontu železničkih vozila i to u godini kada je ova fabrika trebalo da obeleži vek postojanja. Umesto jubileja i slavlja, radnike čekaju radne knjižice i otpremnine.

Ovu informaciju „Politika” je dobila od sindikata Sloga i ASNS u „Želvozu”.

– U fabriku je stiglo rešenje vlade o otpremninama za sve radnike, a to je praktično stečaj. Očekivali smo ovakav epilog jer u poslednjih godinu dana zastupnik kapitala i direktor nije baš ništa učinio da se fabrika proda i da nekako preživimo restrukturiranje. Da je tako, potvrđuje i činjenica da se nismo našli na spisku firmi koje je država odlučila da sačuva, odnosno da sačeka kupce makar do oktobra ili na godinu dana, kaže Vladan Kocić, lider sindikata Sloga u fabrici.

Njegov sindikalni kolega iz ASNS, Goran Stanić, tvrdi da je „Želvoz” od početka godine izgubio osam tendera remont vagona koje je ranije uvek dobijao. Veruje, kaže, da je do kraja nedelje za oko 350 radnika „ odzvonilo” u fabrici, za šta osim države okrivljuje i zastupnika kapitala i direktora.

– Sve što se dešava je u suprotnosti sa premijerovim obećanjima koje je dao u predizbornoj kampanji, kada je iz državne kese isplatio oko pet miliona evra za otpremnine za 500 zaposlenih. Tada je rekao da firma za koju je dato toliko novca mora da nastavi da radi. Mi tu šansu nismo dobili, a pare su bačene u bunar, smatra Stanić.

Milorad Stojković, zastupnik kapitala i direktor „Želvoza” ni ovaj put nije odgovorio na naš poziv za komentar. Tako su mnoga pitanja ostala bez zvaničnog odgovora: kome i koliko duguje fabrika, kolika je njena vrednost i da li je tačno da se nanovo radi procena kapitala, šta je bilo sa četiri firme koje su izrazile interesovanje da kupe „Želvoz”, šta se dešava sa italijanskom „Ćimolajom” koja je potencijalni kupac i ujedno zakupac najveće hale, a još ne radi u njoj...?

Nezvanično, dug „Želvoza” je oko 1,6 milijardi dinara. Samo za plate bivšim i sadašnjim radnicima duguje se oko 4,5 miliona evra. Nije im uplaćen ni povezan staž. Imovina fabrike pre godinu dana procenjena je na oko 16 miliona evra. Sindikati navode da ako se do stečaja fabrika ne proda po toj ceni, sledi nova procena. Strahuju, kažu, da će tako jedna od najstarijih smederevskih fabrika biti prodata u bescenje, a kupac će biti rasterećen radnika koji stečajem odlaze iz fabrike.

– Priče da će novi gazda pri zapošljavanju dati prednost bivšim radnicima su bajke, a sve ovo je najverovatnije za nekoga namešteno, pretpostavljam za Italijane, smatra Kocić.

Istina, italijanska „Ćimolaja” još uvek je zainteresovana za kupovinu „Želvoza”, na čemu se bazira njihov investicioni plan, ali od Agencije za privatizaciju ta firma nije dobila nikakav odgovor, kažu za „Politiku” u „Aliquo group”, posredničkoj firmi.

Upitani za „želvozovu” halu koju je „Ćimolaja” zakupila 8. decembra prošle godine, tvrde da je ta kompanija ušla u halu gde izvodi radove na sanaciji, te da se početak jednog dela proizvodnje očekuje tokom jula. O ceni zakupa, kažu, nisu ovlašćeni da govore.

Investicioni plan „Ćimolaj” je podeljen u više faza kroz period ulaganja od pet godina, na kraju koga je predviđeno zapošljavanje maksimalno 400 do 450 ljudi, a do kraja ove godine od 50 do 100 radnika, navode u „Aliquo group”.

Trenutno u „Želvozu” radi svega tridesetak radnika, kažu sindikalci, i to uglavnom iz kadrovske službe koja piše rešenja o prestanku radnog odnosa za zaposlene. Proizvodnja, tvrde oni, već neko vreme ne postoji. Pre propale privatizacije ova fabrika imala je oko 1.100 radnika, od kojih je na kraju ostalo oko 350. Nakon raskida kupoprodajnog ugovora sa rumunskim konzorcijumom „Remar Grampet” 2011. godine doneta je odluka o restrukturiranju, imenovan je zastupnik kapitala do okončanja postupka. Želvoz je u većinskom vlasništvu države, a stečaj će zvanično biti pokrenut od 1. jula, saznaje „Politika”.

Novi protesti

Bivši radnici „Želvoza”, koji su prethodnih dana u nekoliko navrata protestovali zbog neisplaćenih plata i doprinosa, za danas su najavili blokadu Prve lipske rampe, važne drumsko-železničke petlje koja spaja ovaj kraj sa Vojvodinom. Njima firma duguje tridesetak plata i tri godine radnog staža. Isplata im je obećana u 24 rate još kada su prošle godine uzeli otpremnine da bi napustili fabriku. Njima sleduje 200 evra po godini staža, ali svakom radniku firma duguje i po više stotina hiljada dinara za plate.