Urgentni centar preboleo infekciju

Beogradski Urgentni centar juče je, posle prošlonedeljnog prinudnog prekida rada i sterilizacije zbog infekcije izazvane bakterijom klebsijelom (od 7. do 11. juna) radio potpuno normalno. U svih sedam sala operisano je 25 pacijenata, potvrdio je za naš list

direktor ove ustanove, prof. dr Milika Ašanin. Ta brojka se uklapa u prosek od 24 do 30 hirurških zahvata, koliko ih u Urgentnom centru uobičajeno bude u toku 24 sata.

– Prošlog utorka smo dobili rezultate i sve operacione sale u Urgentnom centru su sterilne. Operacioni blok ima sedam sala, od kojih su dve manje za neurohirurgiju i mikrohirurgiju – kaže dr Ašanin.

Direktor Urgentnog centra kaže da je odluka o zatvaranju operacionog bloka bila neophodna. Za mnoge jeste bila iznenađujuća, jer takva mera nije doneta ni kada je UC renoviran. Kada je otkrivena intrahospitalna infekcija, odlučeno je da se pacijenti, kojima je bila potrebna operacija, preusmere u druge bolničke centre u Beogradu.

– Od 103 operisanih, šestoro je bilo inficirano, a dvoje je nažalost umrlo. Reagovali smo kao odgovorni ljudi i nismo se libili da o svemu obavestimo javnost. Prvo smo smanjili broj operacija, a posle saveta epidemiologa, potpuno zatvorili operacioni blok, osim za vitalno ugrožene pacijente. Nismo imali dilemu da li da proglasimo bolničku infekciju, što je uticalo i na zaustavljanje njenog širenja. To smo morali da uradimo i da bi u salama naši hirurzi i medicinsko osoblje bili bezbedni – kaže direktor Ašanin.

On navodi da je jedan od preminulih pacijenata, star 72 godine, imao teško srčano oboljenje, a druga umrla osoba, pedesetčetvorogodišnja žena, bila je dugogodišnji dijabetičar.

– Najpodložniji bolničkim infekcijama su pacijenti koji već imaju neku hroničnu bolest. Broj obolelih u ovoj infekciji, nije bio veliki s obzirom na veličinu naše bolnice – navodi dr Ašanin i dodaje da grešaka u postupanju bolničkog osoblja nije bilo.

– Ne postoji bolnica u kojoj nema bolničkih infekcija, jer se one ne mogu eliminisati u potpunosti. Nemaju ih samo oni koji ih ne prijavljuju – precizira prof. dr Milika Ašanin.

U prilog ovoj tvrdnji, navodi podatke da dva miliona ljudi, lečenih u bolnicama u SAD, dobije neku bolničku infekciju, a od tog broja umre 100.000. Bolničku infekciju na odeljenjima dobije 10 do 15 odsto lečenih, a u intenzivnim negama između 15 do 20 odsto. Svaki pacijent, kao i svaki pratilac ili posetilac bolesnika može da bude nosilac infekcije, a problem je i velika otpornost bakterija na postojeće antibiotike.

----------------------------------

Ključna poluga zdravstvenog sistema

Budući da već odavno važi pravilo da „kad smo povređeni ili bolesni, svi putevi vode u Urgentni centar“, ovo nepredviđeno „ispadanje iz sistema“ bila je prilika da se vidi kako zdravstvo Beograda i Srbije izgleda kad ova važna ustanova – stane.

– Zdravstveni sistem u Beogradu može da radi i bez Urgentnog centra, ali ne zadugo. Ogromne napore smo ulagali da svi budu zbrinuti, pregledani i operisani. Šta Urgentni centar znači Beogradu i Srbiji videli smo i kada se dogodila teška saobraćajna nesreća autobusa na auto-putu kod Bubanj potoka. Već u prvom momentu, od 82 povređenih kod nas je stiglo 60 ljudi, iako su svi znali da nismo još otvoreni za operacije. Ostale ustanove primile su daleko manji broj povređenih – podseća dr Ašanin.