Angela Merkel u ulozi Milke Planinc

Poruka da „štednja nema alternativu”, koju je Angela Merkel pre pet godina uputila Evropi, zauzimajući današnji kurs, prosečnom građaninu neke od bivših jugoslovenskih republika mogla bi da zazvuči veoma poznato iz doba kad je, osamdesetih godina 20. veka, još živeo u SFRJ. Možda bi na trenutak moglo da mu se učini da je, umesto žene koja danas praktično vodi Evropu, čuo tadašnju saveznu premijerku Milku Planinc koja ga poziva da doprinese stabilizaciji i troši manje, jer mu zemlja grca u teškoj krizi i dugovima.

Koliko god da postoji razlika u odnosu na tadašnje prilike, model po kojem građanin treba da stegne kaiš opet je postao goruće pitanje za opstanak jednog saveza, ovoga puta zbog problema grčkog duga i njegovih posledica po EU. Finansijska drama zbog koje se sada trese kolevka demokratije, a s njom i čitava Evropa, donekle bi mogla da podseti na vreme kada se zbog potrošnje i zaduživanja tresla kolevka radničkog samoupravljanja između Vardara i Triglava.

Naravno, i u toj Jugoslaviji postojale su razlike između onih bogatijih, koji su živeli bliže Triglavu, i siromašnijih, koji su uglavnom stanovali bliže Vardaru. Baš oko te reke živi i deo Grka, čija vlada ovih dana vodi teške pregovore sa Trojkom (Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija) o novcu koji je pozajmila kako bi im zemlja opstala.

I dok danas jedna članica EU pomoć traži od međunarodnih kreditora i povlači novac iz evropskih fondova, u eri jugoslovenskog socijalizma jedna siromašnija republika mogla je da se delimično osloni na Fond za nerazvijene, u koji su mahom ulagali bogatiji krajevi. Takav koncept funkcionisao je dok je bilo dovoljno novca, ali već osamdesetih godina 20. veka, u doba kad je na mesto jugoslovenske „kancelarke” došla Milka Planinc, zajedničku državu pogađala je ozbiljna kriza, koja je kulminirala 1983. i 1984. godine.

Mnogi ekonomisti tvrde da je u Fond za razvoj s primenom mera racionalnije potrošnje uplaćivano sve manje, pa je i bogata Slovenija na tome štedela. Postavljalo se i pitanje zbog čega bi oni sa severa i zapada, koji žive bolje, izdržavali jug, kao što danas mnogi pitaju da li bi Nemci i druge vodeće zemlje Unije trebalo da pomažu Grcima.

Upravo posle sprovođenja mera štednje koje je trasirala Milka Planinc povećale su se i ekonomske razlike između finansijski moćnijih i ranjivijih regiona. Tako se, na primer, odnos BDP-a po glavi stanovnika između najrazvijenije republike Slovenije i autonomne pokrajine Kosovo povećao sa četiri prema jedan iz 1955. godine, na čak osam prema jedan u 1988, a između Slovenije i Makedonije, kao najnerazvijenije republike, sa 2,67 iz 1955. na 3,1 u 1988.

Možda nije lako predvideti koliko bi štednja na isti način mogla da doprinese produbljenju razlika između bogatih i siromašnijih u slučaju Grčke i lidera EU, ali ono što je sigurno jeste da je kriza jugoslovenskih finansija ostavila posledice, ne samo 1983. i 1984, već je trajno destabilizovala federaciju do njenog raspada i pokazala jaz između regija i republika. Posledice nije do kraja uspeo da sanira ni Ante Marković svojim reformama.

Ostaju otvorene dileme može li taj problem socijalne nejednakosti, izoštren u SFRJ, kada mu se doda i nacionalni element pojedinih država članica, biti okidač za produbljenje pukotina unutar EU i da li su Aleksis Cipras i njegova Siriza dovoljno snažni da sa čela vlade u Atini promene globalnu politiku jednog moćnog evropskog saveza ili čak utiču na njegov razlaz. Odgovor na ova teška pitanja zavisiće od toga koliko Evropska unija zaista podseća na drugu Jugoslaviju.

----------------------------------- 

Truman je dao stotine miliona dolara da zadrži Grčku

„S Grčkom upetljanom u građanski rat i senkom sovjetske dominacije koja se nadvijala nad Evropom 1947. predsednik Truman zahtevao je neodložnu i odlučnu akciju, izdvojivši stotine miliona dolara da Grke zadrži u zapadnom svetu.”

Na ovaj način u članku „Njujork tajmsa” pod naslovom „Pregovori o dugu su ključan momenat za Merkelovu” istaknuto je podsećanje na posleratno vreme, kada još nije bilo izvesno u kojem će pravcu podeljena Grčka otići, gde je opisano i kako je tekao građanski rat u zemlji.

– Gotovo 70 godina kasnije, u sadašnjosti odzvanja eho prošlosti, a Grčka je ovog puta zapala u strašnu depresiju, dok ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da raspiri žar globalne trke između Istoka i Zapada – navodi „Njujork tajms”, dodajući da je, umesto Trumana, ovog puta glavni akter dešavanja nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ugledni list podseća i da postoje finansijski eksperti koji veruju da će evropski monetarni sistem moći da nadomesti „gregzit” (izlazak Grčke iz evrozone). Ali je za „Njujork tajms” problem to što su politički analitičari zabrinuti da ekonomska destabilizacija Grčke, „koju vodi radikalno levičarska vlada prijateljska prema Putinu”, ne pruži ruskom predsedniku „još čvršći oslonac za podelu Evrope”.

N. Belić

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

• Ono sa SFRJ bilo je samo pokazna vežba.

• Jugoslavija se raspala spolja, a EU se raspada iznutra.

• Srbi zaziru od Evropske unije. Imaju bolna iskustva sa Jugoslavijom.

• Mnogi Srbi bi sada u Rusku Federaciju, ali Moskva suzama ne veruje.

• Ja sam evrofanatik, a vi? – Ja sam samo fanatik.

• Mi još nismo ni ušli u taj čamac, a Grci ga već buše.

• Ako ostanemo sami, šta ćemo? Mrak je sve veći.

• Hic Cipras, hic salto mortale.

• Ne kaže se više: buni se kao Grk u apsu, nego buni se kao Grk u Evropskoj uniji.

• Kad mi uđemo u EU, naša ljubav prema njoj zvaće se nekrofilija.

• Možda bi Grke spasio onaj naš kanal do Soluna, kako bi se dočepali Beograda na vodi.

• Ako ne odemo u Evropu, Azija nas čeka raširenih ruku.

Dragutin Minić