Ispražnjeni rafovi u senci medijske bitke Grka i Nemaca

„Voleo bih da na obe strane bude manje mikrofona i intervjua”, poruka je koju je usred aktuelne krize uputio Jens Bastijan, nemački finansijski konsultant u Atini i bivši član Evropske komisije zadužen za pregovore s Grčkom. Ovakva izjava možda najbolje potvrđuje da se s političkog i ekonomskog terena sukob vlade Aleksisa Ciprasa i „trojke” (Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija) preneo i na medije, naročito one tabloidne, gde nema verbalne milosti.

Međusobne prozivke novinara, komentatora, ali i običnih građana na internetu, u kojima svakodnevno padaju hiljade teških reči, oslikava i jedan od aktuelnih naslova u grčkom listu „Dimokratija” u kojem piše: „Bild ponovo laže oko MMF-a”.

Analizu toga kako javnost zemlje čiju vladu predvodi Cipras reaguje na izveštaje iz bogatijeg dela Evrope doneo je i „Njujork tajms”, u tekstu pod nazivom „Dok lete uvrede u grčkim i nemačkim medijima, neki žele da bude manje vesti”, u kojem su prenete i reči novinara Jorgosa Trahasa, jednog od vodećih grčkih radio-voditelja. On navodi da je od 2009. napravio čak 1.500 emisija i programa o Nemačkoj.

– Kad pričam o Merkelovoj, dobijem stotinu tekstualnih poruka u jednom momentu, gde mi slušaoci poručuju: „Bravo”, „Samo tako nastavi”, „Nastavi da je napadaš” – tvrdi Trahas, za kojeg „Njujork tajms” podseća da je „kontroverzna ličnost u Atini, povezivana s navodima o utaji poreza” i da je upamćen kada je na naslovnu stranu svog magazina „Kreš” postavio sliku Angele Merkel u okovima i narandžastom zatvoreničkom odelu, nalik onom iz zatvora Gvantanamo.

Kao nemački „dopelgenger” (dvojnik) Jorgosu Trahasu, u članku Džima Jardlija u „Njujork tajmsu” postavljen je upravo „Bild”, koji je među svojim udarnim naslovima plasirao poruku „Nijedna milijarda više pohlepnim Grcima” i pozvao čitaoce da poziraju na selfijima pored ove parole.

O tome kako pristalice Ciprasa i Sirize poimaju nemački tabloidni dnevnik svedoči i dopisnica „Bilda” iz Grčke Lijana Spiropulu, koja u svojoj zemlji radi s timom nemačkih kolega. Ona je grimasom dočarala izraz lica pojedinih zemljaka, govoreći da tako reaguju kad im se predstavi i kaže za koju medijsku kuću radi.

– Ali to traje samo pet sekundi. Onda postaju vrlo ljubazni. Mi objavljujemo i mnoge dobre priče, ali ih nikad ne prevode sa nemačkog na grčki. Prevode samo one negativne. Zato je „Bild” uvek „loš momak” – tvrdi Lijana Spiropulu.

Da Nemci i Grci komuniciraju mnogo češće, ali i oštrije nego pre desetak godina, svedoče i brojni onlajn komentari čitalaca. Za mnoge pristalice aktuelne politike kreditora i EU, kako u zemlji kojom vlada Angela Merkel, tako i među pristalicama njenog kursa iz drugih država, Grci su „gramzivi i lenji potrošači, koji samo gledaju kako da izbegnu vraćanje duga”.

Kao grom pronela se i vest da je 200 najbogatijih ljudi na svetu na šteti, jer su već ostali bez 80 milijardi evra zbog grčkog potresa. To bi značilo da je otpor Ciprasa i njegove vlade najmoćnijim bogatašima već odneo četvrtinu duga Grčke prema poveriocima, s obzirom na to da je on procenjen na 320 milijardi evra.

Činjenica je i da Grci koji će reći „ne” poveriocima imaju veliki broj pristalica van svoje zemlje, koji ih bodre, ali sa bezbedne udaljenosti. Tako jedan čitalac „Gardijana” u komentaru ispod članka o krizi poručuje da je „EU ovog puta Persija, a Grčka treba da se izbori s ekonomskom diktaturom za sve nas”.

Ali, čak i među onima koji podržavaju grčku vladu, malo njih se pita kako će običan radnik ili penzioner u toj zemlji između Egejskog i Jonskog mora preživeti dane kad je sve veći broj radnji, banaka i benzinskih pumpi potpuno ispražnjen i koliko će tog „malog čoveka” skupo koštati sve što se na relaciji Atina–Berlin dešava ovih dana.

Čini se da je izuzetak od tog miljea u kojem oštre reči razmenjuju mnogi levičari i desničari mladi Britanac Tom Fini, čiji je predlog prevazišao apstraktne rasprave. Fini je poručio da bi, kada bi svaki Evropljanin odvojio tri evra, moglo da bude prikupljeno 1,6 milijardi evra, koliko iznosi rata grčkih dugova zbog koje je došlo do sukoba Sirize s kreditorima. Ovaj Britanac je onima koji doniraju novac ponudio čak i simbolične nagrade, u vidu suvenira i razglednica s likom Ciprasa ili nekog od grčkih jela i pića.

Po tome se ovaj momak iz Londona koji je rekao da mu je dosta da gleda prepucavanje političara izdvojio u odnosu na ostale. Možda je Fini nekog od žitelja stare Jugoslavije podsetio na to kako su zaposleni u ovoj zemlji pre pola veka odvajali simboličan deo svojih plata da bi se pomoglo Skoplju posle katastrofalnog zemljotresa u tom gradu 1963.

Nikola Belić