Šta bi rekao Tukidid

Profesor istorije na Univerzitetu u Hjustonu Robert Zarecki u članku „Šta bi Tukidid rekao o krizi u Grčkoj” uporedio je situaciju u kojoj moćni Atinjani od malenog polisa Melosa traže da se uključi u njihov savez, da plati članarinu i postavljaju im ultimatum, sa sadašnjim držanjem evropskih lidera prema vladi u Atini i narodu koji ona predstavlja.

Grčka kriza i sve okolnosti povezane s njom već su postale teren za pronalaženje mnogobrojnih paralela iz daleke ili bliske prošlosti, a jedno od zanimljivih poređenja doneo je i profesor istorije na Univerzitetu u Hjustonu Robert Zarecki, autor članka „Šta bi rekao Tukidid o krizi u Grčkoj”. U upravo objavljenoj analizi onoga što je zapisao otac političke i naučne kritičke istoriografije, Zarecki je odabrao detalj iz Tukididovog „Peloponeskog rata”, u kojem silni Delski savez, predvođen Atinjanima, u svoj sastav pokušava da uključi maleni ostrvski grad-državu Melos, kako se slučajno ne bi dogodilo da taj saveznik pređe na stranu neprijateljske koalicije okupljene oko Sparte.

„Strana delegacija koja predstavlja moćnu alijansu postavlja ultimatum maloj mediteranskoj zemlji. Ili se pridružite našem savezu, platite visoku članarinu i ustupite svoj nacionalni suverenitet, ili ćete biti uništeni. Politička elita zemlje pred kojom je ultimatum ne dozvoljava da njihovim sugrađanima posetioci predstave problem, pokušavajući tako da kupi vreme. Ali pragmatizam te elite i njena ljubaznost prema moćnim gostima nisu dovoljni da bi strana delegacija otišla. Konačno, elita je primorana da odgovori i poručuje da nije spremna da preda slobodu svoje nacije. Posetioci se povlače sa pretnjom da će uništiti tu ’pobunjeničku zemlju’”.

Tako Zarecki započinje članak i postavlja pitanje da li ovaj slučaj zvuči poznato.

„Ako se izostavi nekoliko detalja, situacija preslikava sadašnji odnos Grčke i Evropske unije. Slična scena dogodila se pre dve i po hiljade godina. I tada je Grčka bila arena, a moćni Atinski savez suprotstavio se malom ostrvu Melosu.”

Suština je, piše Zarecki, bila da se Melos uvuče u Delski savez, koji je najpre nastao kako bi se okupili grčki polisi radi odbrane od persijske invazije. Ali, vremenom, ta liga postala je oruđe atinskog imperijalizma, u kojoj su članovi bili prinuđeni da plaćaju godišnje takse. Atinjani bi manjim polisima uvek poručivali da je takav savez, čak i kada ga drugi gradovi kritikuju, napravljen za dobro svih članova.

– Demokratija koju su Atinjani upražnjavali u svojoj kući nije se odnosila i na upravljanje tim savezom – poručuje u svom članku Zarecki.

Stručnjak sa Univerziteta u Hjustonu podseća je ova epizoda, nazvana i Melijski dijalog, Tukididov prikaz onoga što je američki istoričar Viktor Dejvis Hanson nazvao „Atinskom vladavinom terora”. U vreme kada je Melosu postavljen ultimatum, rat između Atine i Sparte trajao je oko dve decenije, bez naznaka da će biti završen.

– Atinjani su usvojili brutalnu političku doktrinu da su svi koji nisu s njima, zapravo protiv njih. Zapretili su neutralnom Melosu da će ga uništiti ako se ne učlani u Delski savez – nastavlja Zarecki, uz ogradu da poređenje s današnjim slučajem Grčke i njenih kreditora u nekim aspektima i nije moguće, podsećajući da je Melos bio neutralna država, dok je Grčka danas članica EU, koja godinama troši novac iz kase Unije, i da maleno ostrvo pre dve i po hiljade godina nije bilo u krizi zbog zajmova, niti je vodilo „neodrživu socijalnu politiku”.

Međutim, Zarecki smatra da je i tada, kao i danas, bio slučaj da je „nacionalna suverenost bila suprotstavljena nadnacionalnim organizacijama”. Istoričar dodaje da je današnja Evropa delimično nastala „u strahu od Staljinove Rusije, ništa manje opasne i namrgođene od Kserksove Persije”.

Ali, kao i Delski savez posle otklanjanja persijske pretnje, osnovni razlog za bezuslovnu vernost članica saveza Evropi nestao je sa raspadom Sovjetskog Saveza – konstatuje Zarecki.

Nikola Belić

-----------------------------------------

Habermas: Nemačkoj su kreditori 1953. otpisali pola duga

Jirgen Habermas, jedan od najvećih živih filozofa i teoretičara društva, nedavno je objavio analizu pod nazivom „Zašto Angela Merkel greši oko Grčke”, koju je preneo nemački „Zidojče cajtung”. U tom autorskom tekstu, između ostalog, podseća se da je kancelarka u Berlinu već na samom početku sprovođenja „sumnjivih spasilačkih mera štednje” u taj projekat uključila MMF.

– Taj fond odgovoran je ako negde dođe do problema u funkcionisanju međunarodnog ekonomskog sistema. Kao terapeut brine o zajedničkom interesu investitora, naročito institucionalnih. Pošto su članice Trojke, evropske institucije su stopljene sa MMF-om, a političari se pojavljuju kao nedodirljivi agenti koji rade strogo u skladu s pravilima MMF-a. To povlačenje politike pred tržišnim tokovima objašnjava drskost s kojom predstavnici vlade Nemačke, inače veoma moralno ispravni ljudi, poriču zajedničku političku odgovornost za katastrofalne društvene posledice neoliberalnih programa štednje, čijem su sprovođenju i sami doprineli kao kreatori stavova Evropskog saveta – piše Habermas.

Filozof tvrdi da je „skandal unutar skandala” zatvorenost s kojom nemačka vlada preuzima ulogu lidera i u tom kontekstu podseća na situaciju kada je danas najjačoj evropskoj državi bila potrebna pomoć.

– Nemačka svoj podsticaj za ekonomski oporavak, od kojeg i danas oseća blagostanje, duguje mudrosti država kreditora, koje su joj Londonskim sporazumom iz 1953. otpisale gotovo polovinu dugova – podvlači Habermas.