Sunce peče, iz asfalta izbija 170 stepeni

 – Peče zvezda, a još više zemlja, pa kad se udruže možete misliti kako nam je – ovim rečima juče su nas oko 14 sati, po najvećoj vrućini, dočekali putari u Ulici vojvode Stepe. Ali, 35 stepeni, koliko je juče zvanično izmereno u Beogradu, za putare očigledno nije problem, iako je subjektivni osećaj bio da na suncu ima bar deset stepeni više.

– Temperatura asfalta je 160-170 stepeni, ali navikli smo – govori sredovečni radnik dok razgrće sveže posuti asfalt iz koga udara talas toplote.

– Evo malo iznad, temperatura je viša od 100 stepeni. Možete jaje da ispržite, a ako hoćete i kukuruz da skuvate i to za svega 20 minuta – duhovit je on i dodaje da veruje da je njemu najteže jer su ostale kolege mlađe pa lakše podnose vrućinu.

– Vremenom se navikneš, stekneš imunitet, pa se onda sve lakše podnosi. Jeste da bije i odozgo i odozdo, ali to je samo dva-tri dana. Kad baš upeče zvezda ili dok ne stigne kamion sa asfaltom, malo se sakrijemo u hladovinu, odmorimo, pa opet udri dok se ne završi. Petnaest vrelih leta sam proveo radeći sa asfaltom i bilo je mnogo većih vrućina. U ponedeljak smo u Kovilovu na otvorenom izmerili 42 stepena, a još gore je bilo pretprošle godine. Dok radim, ne razmišljam o vrućini, već  kako ćemo posle popiti pivo – nadovezuje se nešto mlađi kolega i priznaje da ne poštuju preporuke i savete lekara da na suncu ne borave od 11 do 17 sati. Juče su počeli da rade baš u podne, u vreme najveće vrućine.

–  Mnogo je lakše zimi raditi sa asfaltom jer nam ta toplota dobro dođe na niskim temperaturama. Ali šta ćemo kad mora i leti da se radi – kaže putar uz napomenu da se ne žali ni sada.

I stvarno se čini kao da su se svi oni nekako privikli na paklene vrućine jer, za razliku od nas koji smo se u toku razgovora pretvorili u „golu vodu”, na njima se nazirala tek pokoja kapljica znoja, iako su na sebi imali majice, prsluke i radne kombinezone. Kažu, iako su po ceo dan na suncu, dosad se nije desilo da nekome pozli.

– Ma dobro je, kad se malo bolje zagrejem, pobegnem u hlad. Dobro podnosim toplotu, pa ja sam rodom iz Mostara. Imamo i dve cisterne sa vodom koje redovno prolaze ulicom, pa se svaki čas umivamo. Nije to neki težak fizički posao, radim na pripremi podloge za asfalt – govori Vlada R. (54), dodajući da u ove vrele letnje dane na poslu popije pet-šest litara vode.

Nisu samo radnici u Vojvode Stepe juče radili punom parom. I na većini gradilišta koje smo obišli posao se, u vreme kad lekari savetuju izbegavanje sunca, odvijao normalno kao da je temperatura znatno niža, a ne da je na snazi narandžasti meteoalarm.

Sudeći prema najavama zaposlenih na pojedinim gradilištima, promene režima rada neće biti ni danas, uprkos najavama porasta temperature, zbog čega će u Beogradu na snazi biti crveni meteoalarm.

J. Đ. – R. Ć.

-----------------------------------------

Preporuke za rad na visokim temperaturama

Poslodavac čiji radnici rade teške poslove na otvorenom na temperaturama iznad 36 stepeni preporučuje da se posao prekine od 11 do 16 sati, ukoliko to dozvoljava proces rada.

– Ukoliko poslodavac ne može da prekine rad u tom periodu, dužan je da preduzme niz mera koje će olakšati rad u teškim vremenskim uslovima. Mogu da promene režim rada i da smena počinje, recimo, sat ranije. Takođe, radnicima koji rade na otvorenom u vreme vrelih dana mora da se obezbedi voda, lakša hrana, ali i zaklon na gradilištima i putevima – kaže Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, napominjući da je te preporuke usvojila Vlada Srbije još 2007. godine.

-----------------------------------------

Posle roštilja vrućina je prijatna

Paklene temperature nisu poremetile ni roštiljdžije, ni što se tiče prometa, niti radnog vremena. Pa, tako kažu neki od njih, mnoge po ovoj vrućini mrzi da spremaju hranu u kući, pa se sve više odlučuju za specijalitete za roštilja.

– Radim pored roštilja gde je temperatura oko 60 stepeni, ali je zato meni mnogo lakše kad izađem odavde. Onda mnogo lakše podnesem vrelinu napolju – kaže roštilj majstor Goran Ristić (37).