Srbija na putu seobe naroda

U analizi Fronteksa, agencije Evropske unije za operativno upravljanje spoljnim granicama unije, granični prelaz između Srbije i Mađarske označen je kao treća najfrekventnija ruta za ilegalan ulazak u zajednički evropski prostor. Ovom zapadnobalkanskom rutom na granice EU došlo je 43.357 migranata. Više ilegalnih ulazaka beleže samo Italija i Grčka.

Granični pojas između Srbije i Mađarske postao je izuzetno prometan od kraja 2014. godine. Prema podacima Fronteksa, u prvih pet meseci ove godine na spoljnim granicama Evropske unije zabeleženo je 153.000 migranata, a prema podacima koje je naveo Bi-Bi-Si to je povećanje od 149 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 61.500 migranata.

Iako kucaju na vrata Evropske unije, ne očekuju isto gostoprimstvo od svih 28 članica. Grčka beleži rast od 880 odsto migranata više nego u 2014. godini, a sledi je Italija. Prema istom izvoru, samo u maju na granici sa Mađarskom od strane Srbije stiglo je 10.000 migranata.

Sudeći prema prognozama, ovo je tek prvi talas migracija koje već sada opisuju kao najveću izbegličku krizu od Drugog svetskog rata. Ogromna većina pokrenuta je krvavim ratom u Siriji, odakle potiče najveći broj migranata, slede ih sa područja Eritreje, podsaharskih oblasti, Somalije, Avganistana. Nevoljno napuštanje kućnog praga da bi se spasla glava nije nepoznato u našoj skoroj istoriji, i stanovnici Srbije razumeju muku koja je naterala ljude sa Srednjeg istoka, jer kroz našu zemlju pretežno stižu iz tog pravca, da se upuste u neizvesnost izbeglištva.

Naša zemlja nije njihov cilj, po pravilu ovde se zadržavaju veoma kratko i odlaze ka onim članicama EU koje su se nekada nazivale zapadnom Evropom. Jer ne treba zaboraviti da do Srbije migranti stižu upravo preko teritorije EU, to jest preko Grčke i Bugarske, koje takođe nisu njihovo krajnje odredište.

Nemačka, Švajcarska, Austrija, Belgija, a potom i nordijske zemlje su cilj kome streme. Međutim, njihov prihvat dok su u statusu traženja azila postaje preveliko opterećenje i za države na spoljnom rubu EU. Tako Mađarska tvrdi da više ne može da nosi teret izbeglica i najavila je sredinom juna da će podići ogradu prema Srbiji. U isto vreme agencije javljaju da u austrijskom gradiću Trajskirhenu više od hiljadu migranata spava pod vedrim nebom. U ovom mestu predviđen je smeštaj oko hiljadu izbeglica, ali ih trenutno ima tri puta više, javlja Tanjug. Čak se građani pozivaju putem oglasa da ponude smeštaj za migrante. Mađarska ih takođe smešta u velike centre. Nedavno su izvestili da je došlo i do sukoba među samim migrantima u ovim centrima. 

Rodos: Grci spasavaju migrante (20. april, 2015)

Prema ispitivanjima javnog mnjenja čini se da u Evropi raste neprijateljstvo prema prihvatu migranata. Bavarski ministar finansija Markus Zeder, prenosi Tanjug, tražio je ukidanje mesečne naknade od 140 evra, koliko dobijaju tražioci azila tokom procesa dobijanja azilantskog statusa.

Francuski „Figaro” objavio je rezultate ankete po kojoj gotovo 70 odsto Francuza želi da se vrate granice među članicama EU i postave kontrolni punktovi. Za ukidanje Šengenskog sporazuma izjasnilo se 63 odsto Britanaca, 59 odsto Holanđana, 56 odsto Italijana i 53 odsto Nemaca. I dok se zemlje izložene prilivu migranata, poput Italije i Nemačke, zalažu za uspostavljanje kvota za prihvat migranata, 68 odsto stanovnika Velike Britanije odbacuje taj predlog.

Zagovaranje vraćanja granica lakše je razumeti kad se uporedi sa zaključkom Fronteksa koji u analizi rizika primećuje da rekordan broj migranata koji stiže angažuje snage za njihov prihvat i negu više nego za prikupljanje informacija o tome ko su i kuda idu. Kada stignu na područje EU, nesmetano se kreću, što predstavlja sigurnosni rizik po članice.

Najavljeno fizičko zatvaranje granice koje hoće da preduzme Mađarska nije jedina mera kojoj namerava da pribegne ova zemlja u zaštiti sopstvene ekonomije, ali i ostalih članica evrozone. Predlaže se i da vrati sve one koji su ilegalno prešli granicu i traže azil, a prethodno su bili u nekoj sigurnoj zemlji.

Evropska unija ojačava svoje bedeme prema spolja, a to bi moglo da znači samo jedno: da će migranti koji su krenuli ka njoj ostati u Srbiji. To je moguća situacija koja otvara niz pitanja za koja trenutno nema odgovora. Da li će želeti ovde da ostanu ili će promeniti pravac kojim pokušavaju da stignu do EU? Da li Srbija ima načina da ih zbrine i pruži osnovnu pomoć? Da li će se onda promeniti pozitivno raspoloženje prema migrantima, a saosećanje izbledeti? Da li će i onda političari imati razumevanja za mađarski zid? – to su samo neke od dilema koje pred evropski kontinent postavlja veliki broj migranata. Prema nama se valja veliki talas ljudske nesreće sa kojom EU najradije ne bi imala ništa, prepuštajući državama na njenom rubu da se s njim nose i još jednom odigraju ulogu njenog odbrambenog bedema.

Aleksandra Isakov

------------------------------------------------------------------------

Subotica sa migrantima živi već godinama

Subotica – Otkako je Mađarska najavila da će podići prema Srbiji ogradu dugu 175 kilometara i četiri metra visoku kako bi i fizički onemogućila priliv migranata, kao da traje trka između ovih nevoljnika i priprema mađarske vlade za ostvarenje najavljenog. Nedavno je ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto za državnu televiziju najavio da će podizanje ograde početi istovremeno na osam do deset mesta i da će posao biti završen za nekoliko meseci. Mađarska policija na svom sajtu objavljuje da u županijama Čongrad i Bač Kiškun, koje se naslanjaju na našu zemlju, gotovo svake noći uhvate oko hiljadu migranata koji nelegalno ulaze u njihovu zemlju. Grafikon priliva migranata pokazuje da je u prošlom mesecu najviše migranata granicu prešlo 26. juna, kada je ih uhvaćeno blizu 1.500.

Svi oni su pre toga prošli kroz Suboticu, Kanjižu ili Novi Kneževac. Miroslav Vasin, komandant pokrajinskog štaba za vanredne situacije, pre dva dana je najavio da će uputiti predlog da se na teritoriji Subotice i Kanjiže proglasi vanredna situacija zbog priliva velikog broja migranata. Jene Maglai, gradonačelnik Subotice, ocenio je da je to realno i da bi proglašenje vanrednog stanja omogućilo povlačenje finansijske i materijalne pomoći kako bi grad mogao da se nosi sa povećanim brojem migranata.

Subotica sa migrantima živi već godinama. Kada krenu iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Irana, navigacija na njihovim „pametnim” telefonima nepogrešivo ih upućuje ka Subotici i njenom pograničnom području. Dok su prethodnih godina bili raštrkani po gradu, odskora se okupljaju u napuštenoj ciglani na izlazu iz Subotice, koja je postala njihov neformalni kamp. Na koji način grupe koje svakodnevno stižu obaveštavaju jedna drugu o ovoj lokaciji, znano je samo onima koji u talasima prelaze hiljade kilometara da bi sačuvali živu glavu.

U svakom trenutku u ciglani je nekoliko desetina do dve ili tri stotine migranata. Dolaze tokom dana, sada sve više vozovima i autobusima, iako za Suboticu nema vanrednih polazaka autobuskih linija zbog migranata. Sa Srednjeg istoka kao da se pokrenulo sve što može da hoda – moguće je videti i starije u invalidskim kolicima, žene u burkama sa sitnom decom u rukama, ali najviše je među njima mladih muškaraca. U ciglani ostaju tek jedan dan, obično čekaju noć da bi krenuli ka granici. Grad im je, tokom vrelih dana, obezbedio cisterne sa vodom, a grupe građana takođe su se angažovale u skupljanju pomoći. Čini se da je nakon najave Mađarske da će podići ogradu kako bi se zaštitila od migranata ovde povećana osetljivost građana za sudbinu izbeglih.

Velika grupa pretežno mladih Avganistanaca koja se juče zatekla u ciglani odmah se okuplja oko posetilaca. Tu je i ekipa Si-En-Ena pristigla iz Mađarske koja snima situaciju u ovom „izbegličkom kampu”. Prijateljski su raspoloženi, spremni na rukovanje i odmah okružuju i novinara „Politike”. Kao njihov glasnogovornik javlja se Fahim, koji je tri godine radio za američku firmu u Avganistanu, da bi sa dolaskom talibana morao da beži. – Sve na našem putu je rizično, svaki korak nosi neizvesnost, ali i to je bolje nego ostati jer nam nema života sa talibanima. Idemo ka Evropi jer znamo da se tamo poštuju ljudska prava. Evo, i vi ste došli da pitate kako smo i šta je sa nama – kaže Fahim.

U ciglani je i druga grupa Avganistanaca, koja kaže da je put uspela da prevali za desetak dana. Najteže im je svima pao prolazak kroz Bugarsku. Fahim kaže da su pobegli iz kampa, nezadovoljni grubim postupanjem prema njima, i da je hodanje kroz bugarske šume bilo za njih teško iskustvo. U ovoj grupi niko ne potvrđuje da ima rođaka u nekoj od zemalja Evropske unije, čak i ne znaju šta ih čeka kada tokom noći pokušaju da pređu u Mađarsku. 

U pograničnom gradiću Kanjiža prisustvo migranata je upadljivije jer su se smestili u parku u centru grada, a prema nezvaničnim informacijama, pojedini autobuski prevoznici uveli su i dodatne polaske za Novi Kneževac i Kanjižu.  

Aleksandra Isakov

------------------------------------------------------------------------

Nema vanredne situacije u Subotici

Nisu se stekli uslovi za uvođenje vanredne situacije zbog velikog priliva emigranata, rekao je juče ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović povodom izjava čelnika Subotice da bi zbog velikog broja emigranata na teritoriji te opštine trebalo proglasiti vanrednu situaciju.

Stefanović je naveo da situacija jeste drugačija nego ranije, da je povećan broj emigranata koji se kreću iz pravca Makedonije i da prihvatni centri rade brzo i ljudima pružaju dodatnu zaštitu.

Migranti u ciglani u Subotici (Foto A. Isakov)

– Za sada nije bilo većih bezbednosnih incidenata u vezi sa emigrantima. Ti ljudi vrlo mirno prolaze kroz Srbiju i ne prave probleme – rekao je Stefanović.

Ministar unutrašnjih poslova je izneo podatak da je od početka godine uhapšeno 600 državljana Srbije koji su se bavili krijumčarenjem ljudi. A. B.

------------------------------------------------------------------------

Spaseno više od 800 migranata za 24 sata

Rim – Iz Italijanske obalske straže je saopšteno da su tokom poslednja 24 sata u osam odvojenih akcija spasena 823 migranta, koja su pokušala da u gumenim čamcima pređu Sredozemlje kako bi se dokopali evropske obale.

(Foto Rojters)

U saopštenju obalske straže se navodi da su u jednoj takvoj akciji pronađena tela 12 ljudi, prenela je agencija AP, ali je sa gumenog čamca sa motorom, koji je isplovio sa libijske obale, spaseno 106 migranata.

Zbog političke i ekonomske nestabilnosti u Africi i na Bliskom istoku, veliki broj migranata pokušava da stigne do Evrope preko Italije, uglavnom pristižući na južno ostrvo Lampeduzu i na Siciliju. Tanjug