Sa rakom dojke do duboke starosti

Od raka dojke u Srbiji svake godine oboli 4.600 žena, a 1.600 umre. Iako smo bili četvrta zemlja u svetu koja je još 1927. godine osnovala Udruženje za izučavanje i lečenje obolelih od raka, u ovom času naša onkologija je daleko od evropskog vrha. Danas 10 odsto žena na prvi pregled kod lekara dolazi u četvrtom, vrlo odmaklom stadijumu bolesti. Takođe, Srbija je po broju umrlih od raka dojke druga u Evropi.

Poznati hirurg – onkolog prof. dr Radan Džodić autor knjige „Rak dojke” na nedavnoj promociji najavio je da bi ova sumorna statistika u Srbiji u dogledno vreme mogla da se popravi, ali tome svi moramo da damo svoj doprinos. Rak dojke nije samo briga žene, već svih članova porodice, pa majku ili suprugu treba podsticati da odlazi na redovne preglede, a ukoliko se razboli pružiti joj pomoć i podršku. Takođe, svaka žena trebalo bi da se odazove pozivu na pregled iz doma zdravlja u okviru prošle godine pokrenutog skrining programa ranog otkivanja ovog zloćudnog tumora. Nažalost, odziv žena sada nije zadovoljavajući.

– Ovim programima trebalo bi da obuhvatimo 75 odsto žena i otkrijemo one sa rakom dojke u prvom, početnom stadijumu, kada je ova bolest stoprocentno izlečiva. Tada je rak hirurška, a ne hronična bolest – kazao je dr Džodić, vršilac dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u celom svetu, pa i u našoj zemlji. Čak od ovog raka mnogo više obolevaju, na primer, žene u Švedskoj nego u Srbiji, jer najveći rizik za dobijanje raka dojke je starija životna dob, a u Srbiji žene imaju kraći životni vek u odnosu na Francusku ili Švedsku.

– Faktori rizika su genetika, gojaznost, određeni način ishrane, alkoholizam, hormonska terapija posle ulaska u klimaks, kao i to što žena nije nikada rađala ili dojila. Ovi faktori su međusobno isprepletani i nije uvek lako izolovati specifičnu ulogu svakog među njima. Uprkos poznavanju brojnih faktora rizika, 70 odsto bolesnica u anamnezi nema navedene faktore rizika – upozorio je dr Džodić.

Genetika raka dojke je kompleksna, kaže naš sagovornik, objašnjavajući da postoji više genetskih mutacija koje nose rizik od nastanka ovog tumora. Za sada se zna za mutacije gena BRCA 1 i 2.

Međutim, ne dobijaju sve osobe rak dojke uprkos postojanju genetskih mutacija. Zato svaka žena čiji su baka, majka, sestra ili dete imali zloćudni tumor, treba svom lekaru da kaže ovaj podatak i da se javlja na redovne kontrole shodno preporukama koje će dobiti u genetskom savetovalištu.

Muškarci takođe mogu da obole od raka dojke, ali sto puta ređe nego žene.

Pregled je prvi i najvažniji korak u dijagnostikovanju raka dojke, poručio je ovaj onkolog. Međutim, iako svaki lekar u domu zdravlja mora da razmišlja o ovom oboljenju kod svake svoje pacijentkinje, ako posumnja na rak dojke, a nema dovoljno iskustva i obuke, ne treba da pregleda ženu sam, nego treba pacijentkinju da pošalje ekspertu.

– Postoji potencijalna opasnost da doktor koji ne zna da pregleda „promaši“ i ne vidi promene – upozorio je dr Džodić.

Razlozi za klinički pregled dojke treba da budu pojava neke anomalije u razvoju dojke, povreda, bol, zapaljenje, vlaženje iz bradavice, čvorić koji se opipava u dojci ili u pazušnoj jami. Mamografiju treba izbegavati kod žena mlađih od 45 godina.

Rak dojke je izlečiva bolest ako se dijagnostikuje u stadijumu „in situ“ kada je minimalan i lociran samo u kanaliću, ređe režnju bez proboja bazalne membrane.

Doktor dodaje da je do danas prirodni tok ovog karcinoma ostao do kraja nerazjašnjen. Ipak, nelečeni rak dojke je smrtonosan. Nelečeni rak dojke, prirodni tok, smrtno završava najčešće za godinu i po do tri godine, retko duže. Zahvaljujući studijama može se tvrditi da od nastanka prvih malignih ćelija do klinički ispoljenog tumora, veličine između pola i jednog i po centimetra, u proseku, prođe 10 godina. Ovo vreme je, međutim, vrlo različito: kod nekih žena bolest brže napreduje pa se već za godinu i po dana može javiti u ozbiljnom obliku.

Dr Džodić je objasnio da je osnov lečenja raka dojke hirurgija, a potom se, u zavisnosti od veličine tumora, stanja u limfnim čvorovima i bioloških osobina tumora, primenjuju terapija citostaticima, hormonima, imunobiološka terapija i zračenje. Takvo lečenje menja prirodni tok bolesti i omogućava dugogodišnje praćenje, odnosno preživljavanje.

– Najzad, dobro lečen bolesnik sa rakom dojke može da doživi duboku starost, a u međuvremenu, čak i ako oboli od, na primer, raka štitaste žlezde, debelog creva ili bilo koje druge, treće pa i četvrte zloćudne bolesti, što se događa, on opet može da doživi pozne godine, kada je dobro praćen – ohrabrujuća je poruka dr Džodića.