„Ajfon” troši više struje od frižider

Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) troše oko 1.500 teravat časova (TWh) električne energije, što je oko 10 odsto ukupne svetske potrošnje struje. Toliko struje zajedno proizvedu Japan i Nemačka. Ista količina elektroenergije potrošena je u svetu za osvetljenje u 1985. godini. Neminovno dramatično povećanje potrošnje struje, pre svega kroz upotrebu tehnologije, utiče na ekonomiju i prirodu. Izvesno je povećanje broja potrošačkih uređaja, kao što je nova milijarda mobilnih telefona, a sudeći po trendu, za nekoliko godina u proseku generisaćemo hiljadu puta više podataka po osobi... Takođe, izvesna je dodatna milijarda stanovnika na Zemlji koji će se povezati sa internetom. Barem 50 milijardi pametnih „stvari” povezanih na internet biće do 2020. godine. Zato moramo da štedimo.

– Možda nećete poverovati, ali „ajfon” troši više od frižidera – navodi Dušan Rakić, sekretar Informatičkog udruženja Privredne komore Beograda, govoreći o potrošnji i konceptima uštede, za naš list, i precizira:

– Frižider nove generacije prosečno potroši 322 kilovat-sata godišnje, a ajfon 361 kilovat-sat. Današnje kalkulacije variraju: govore da se za gigabajt (GB) mobilnog prenosa podataka potroši od dva do 19 kilovata električne energije.

Rakić napominje da je retkost da se u Srbiji radi ozbiljna analiza prilikom planiranja novih IT projekata koja bi opravdala ulaganje, a pogotovu se ne uzima u obzir potrošnja energije:

– Ne postoji primer, a da ja znam, da su posle nekog perioda, na primer godinu dana od realizacije projekta, analizirani efekti ulaganja u IT koji bi kvantifikovali opravdanost investicije.

Olako se ulazi u milionske projekte i u nove nabavke opreme, a da kroz projektnu dokumentaciju nije navedeno zašto se nešto nabavlja i eventualne uštede koje će se projektom ostvariti. Dokle će Srbija, s jedne strane, štedeti u penzijama i platama, a s druge rasipati novac i energiju?

Sagovornik „Politike” smatra da bismo mogli da uštedimo struje za 105 miliona evra godišnje ukoliko bi Srbija primenila tehnologiju virtuelizacije računarskih centara i stonih računara, „klaud” (cloud) tehnologiju.

U tom slučaju oslobodili bi se energetski kapaciteti od 650 megavata (MW) struje, a to bi u stvarnosti značilo isto kao da je Srbija izgradila elektranu ovog kapaciteta.

– Ako bismo ovome dodali i gubitke u prenosu struje, koji sada iznose više od 15 odsto, za tri godine bismo uštedeli više od milijardu evra. Bitno je da bi većina ovih projekata mogla da se ostvari skoro bez ikakvih troškova, kroz poreske olakšice, akcize na tehnologiju koja troši energiju, zakonsku zabranu korišćenja zastarelih tehnologija i promotivne kampanje. Efekti primene ove tehnologije ne mogu da se mere ni s kakvim donacijama ili kreditima – smatra Rakić

Ocene štedljivosti kompanija

Kompanije bi trebalo da investiraju u tehnologije koje štede potrošnju struje, a država da pronađe modele kojima će da ohrabri one koji smanjuju potrošnju električne energije računarske infrastrukture, bilo da se radi o privredi, bilo o državnim organima, rečeno je na nedavno održanom okruglom stolu na ovu temu.

Prvi korak mogao bi da bude da se uvedu ocene štedljivosti za kompanije ili čak pojedinačne poslovne objekte, kojima bi se rangiralo odgovorno ponašanje u domenu potrošnje električne energije.