Burazerski neoliberalizam

Osobito ako pratite rasprave na „Tviteru” znate da se u Srbiji lome koplja oko značenja jednog pojma koji je nesporan za veći deo okolne Evrope, a verujem da ga u Grčkoj poznaju svi ekonomisti. Radi se naravno o neoliberalizmu, toj levičarskoj izmišljotini za kritikovanje zaoštrenog liberalizma, izmišljotini kojoj mnogi kod nas poriču pravo na postojanje. Te taj pojam nije dobro određen, te ne postoji ako je dobro određen, te svaki ekonomista zna da neoliberalizam ne postoji itd. U stvari, iza svega toga se krije želja za diskvalifikacijom levog načina razmišljanja, a ako svemu dodamo i savremenu mogućnost da levo bude sve što je levo od polovine političkog spektra, onda se nerazumevanje za levu kritiku sistema svodi, jednostavno, na potkopavanje demokratije.

Nisu naši ekonomisti pametniji od drugih pa su provalili da neoliberalizam ne postoji, nego žive u manjkavoj demokratiji kojoj se najbolje usluge daju kada se tvrdi da moguće opozicije zapravo i nema. Međutim, da se ne bi izgubila svaka veza sa realnošću, koja nije baš bajna, na nešto i neki pojam morala su se svaliti sva zla modernog sistema – korupcija i neefikasnost, pljačkaške privatizacije i klijentelizam.

Ono što se predlaže kao sredstvo za opisivanje i kritiku sadašnjeg stanja jeste tzv. crony capitalism ili, u našem prevodu, burazerski kapitalizam. Definicija kaže da je burazerski kapitalizam političko-ekonomski sistem u kome poslovni uspeh zavisi prevashodno od veza biznisa i političkog rukovodstva. U burazerskom kapitalizmu ne uspeva se zbog kvaliteta na tržištu, nego zbog političkih veza. Politika biznisu obezbeđuje intervencije – povoljni položaj, zaštitu, kredite – i biznis uspeva, dok je u milosti politike.

Ne može se reći da ovaj pojam nije primenljiv na Srbiju. U ono malo vesti iz realne ekonomije stalo je dovoljno informacija o tajkunima, pa je „tajkunsko pitanje” bilo i jedno od glavnih na kojima se osvajala vlast na prošlim izborima. Čini se da je dovoljno da se rešimo „burazerskog” u kapitalizmu, pa da nam ostane čisti, funkcionalni kapitalizam, sreća i radost. Nevolja je, međutim, u tome što nas ovaj burazerski momenat, ako se stvari pogledaju iz pravog ugla, vraća ponovo na početak.

Čini se da je pojam smišljen tako da za sve probleme okrivi ljudske slabosti, nešto kao što je nekad komunizam bio idealni sistem, ali nemoguć jer su ljudi loši i sebični. Tako je sada kapitalizam iskvarila pohlepa i posledična sklonost ka iskorišćavanju veza sa državom. Osim ljudskih slabosti, za sve je opet kriva država, jer kad ne bi bilo mogućnosti za državnu intervenciju, onda ne bi bilo ni korupcije, pa je rešenje da se država što više smanji.

A to nas vraća na prvi pojam o kome smo pričali – definicija neoliberalizma jeste zahtev za smanjenje države. Burazerski kapitalizam nije neki alternativni pojam koji bi bio pandan navodno ideološki nabijenom neoliberalizmu, već je burazerski kapitalizam pojava u okviru neoliberalizma – takoreći burazerski neoliberalizam. Kada jednom, ako je to uopšte cilj, burazersko u sistemu nestane, neće ga zameniti tržište, nego monopol na tržištu, kome veze sa politikom više nisu potrebne, jer je vlasništvo dovoljno. Dajte u privatne ruke strukturne monopole i privatnici više neće tražiti veze u svetu politike, već će politika tražiti veze kod glavnih privatnika. Burazerski kapitalizam zameniće kapitalizam oligarha, neka vrsta kraljevskog, feudalnog kapitalizma.

U raspravama o neoliberalizmu i levici, ovaj sistemski problem treba da bude glavno pitanje, a ne ovaj navodno „ljudski” problem, gde se radi samo o tome koliko nam je pohlepe ili „burazerstva” potrebno. Bez sistemskog razmišljanja sve će se svesti na poviku na tajkune, kojima će u stvari glavni greh biti što nisu naši tajkuni, tajkuni iz naše „crony” grupe.

Urednik sajta filozofijainfo