Država gurnula u blokadu 43 preduzeća

Dr­ža­va je ipak kre­nu­la u pri­nud­nu na­pla­tu du­go­va od po­je­di­nih pred­u­ze­ća ko­ja su do pre me­sec da­na bi­la za­šti­će­na kao da su od ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti. I to je pr­va kre­nu­la, iako je Mi­ni­star­stvo pri­vre­de obe­ća­va­lo da dr­ža­va, ko­ja od ta­kvih fir­mi po­tra­žu­je oko dve mi­li­jar­de evra, ne­će te­ra­ti u ste­čaj fir­me ko­je je do ju­na šti­ti­la od po­ve­ri­la­ca. Nji­ho­vi ra­ču­ni „u cr­ve­nom” go­vo­re dru­ga­či­je. 

Pre­ma po­da­ci­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je ve­ći­na pred­u­ze­ća sa spi­ska 43 fir­me ko­ji­ma je uki­nu­ta „am­ne­sti­ja”, sad je u blo­ka­di. Ne­ki­ma po­put Ja­go­din­ske pi­va­re ram­pu je pr­va spu­sti­la Po­re­ska upra­va, ali ube­dlji­vo naj­vi­še blo­ka­da je do­šlo od ko­mer­ci­jal­nih po­ve­ri­la­ca, od­no­sno ba­na­ka. 

U Po­re­skoj upra­vi se ne sla­žu da su oni kre­nu­li pr­vi u na­pla­tu po­tra­ži­va­nja, već je ka­ko ob­ja­šnja­va­ju reč o sta­rim na­lo­zi­ma za na­pla­tu. Sa­da su se ste­kli uslo­vi za ak­ti­vi­ra­nje na­lo­ga za iz­vr­še­nje iz pret­hod­nih go­di­na, što ka­ko ob­ja­šnja­va­ju ne­ma di­rekt­ne ve­ze sa Po­re­skom upra­vom.

 – Pre­stan­kom za­šti­te iz­vr­še­nja kod od­re­đe­nog bro­ja pred­u­ze­ća iz pro­ce­sa re­struk­tu­ri­ra­nja, re­ak­ti­vi­ra­ni su na­lo­zi za pri­nud­nu na­pla­tu iz pret­hod­nog pe­ri­o­da – re­če­no nam je u Po­re­skoj upra­vi.

Pred­u­ze­ća po­put „Be­to­njer­ke” iz Alek­sin­ca ili pred­u­ze­ća PPT-TMO iz Tr­ste­ni­ka us­pe­la su da se iz­vu­ku iz blo­ka­de i od po­čet­ka ju­la su li­kvid­na. Ali ona su iz­u­ze­ci. Ve­ći­na je od ju­na u kon­stant­noj blo­ka­di. Me­đu re­kor­de­ri­ma su pu­tar­sko pred­u­ze­će „Voj­vo­di­na­put – Bač­ka­put” ko­ju su ban­ke blo­ki­ra­le sa 1,8 mi­li­jar­di di­na­ra, „Bo­re­li” iz Som­bo­ra sa 743 mi­li­o­na di­na­ra blo­ka­de ili BIP, či­ji iz­nos blo­ka­de iz­no­si 837 mi­li­o­na di­na­ra. A ko­li­ko do pre dve ne­de­lja blo­ka­da ovog pred­u­ze­ća je iz­no­si­la 30,6 mi­li­o­na di­na­ra.

Rad­ni­ci i ak­ci­o­na­ri BIP-a pro­te­sto­va­li su mi­nu­lih da­na zah­te­va­ju­ći da se iz­vr­ši no­va pro­ce­na ka­pi­ta­la tog pred­u­ze­ća, ras­pi­še jav­ni oglas o pro­da­ji, od­blo­ki­ra po­slov­ni ra­čun pred­u­ze­ća i ob­u­sta­ve, ka­ko tvr­de, štet­ni ugo­vo­ri. Pri­mio ih je mi­ni­star pri­vre­de Želj­ko Ser­tić.

Pred­sed­nik Udru­že­nja ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra BIP-a Vo­ji­slav Ćo­ro­vić re­kao je za Tan­jug da su rad­ni­ci ne­za­do­volj­ni, bu­du­ći da je, ka­ko ka­že, pla­ni­ra­no da se sklo­pi ugo­vor sa pred­stav­ni­kom iz Sko­plja ko­ji bi ku­pio pi­va­ru za 50.000 evra, a ot­pu­stio 370 rad­ni­ka i sma­njio pro­iz­vod­nju za 45 od­sto. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ra­čun pred­u­ze­ća je blo­ki­ran, a za­po­sle­ni stra­hu­ju da će ve­ći­na osta­ti na uli­ci i da će pro­iz­vod­nja bi­ti ob­u­sta­vlje­na.

Rad­ni­ci tra­že de­blo­ka­du po­slov­nog ra­ču­na AD BIP Be­o­grad i re­pro­gram oba­ve­za sa Po­re­skom upra­vom i dru­gim po­ve­ri­o­ci­ma, za­tim pre­i­spi­ti­va­nje za­ko­ni­to­sti i jed­na­ko­sti pri­me­ne kri­te­ri­ju­ma i me­ri­la Mi­ni­star­stva pri­vre­de po ko­ji­ma se pi­va­ra ni­je na­šla na spi­sku „za­šti­će­nih” pred­u­ze­ća ko­ji­ma je pro­du­žen rok za­šti­te od po­ve­ri­la­ca, re­kao je on.

Evi­den­ci­ja Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je o pri­nud­noj na­pla­ti po­ka­zu­je da su oba­ve­ze od 479 mi­li­na di­na­ra za­klju­ča­le ra­ču­ne „Vr­šač­kih vi­no­gra­da”, „Hi­po­la” ko­ji je sve do pre ne­ko­li­ko da­na odo­le­vao blo­ka­di i osta­lih po­ve­re­ni­ka.

Oči­gled­no je da ve­ći broj tih pred­u­ze­ća ne­ma mo­guć­nost da se do­go­vo­ri oko pro­lon­gi­ra­nja oba­ve­za jer ne­ma­ju de­lat­nost, odr­ži­vo po­slo­va­nje i ne mo­gu da po­slu­ju po tr­ži­šnim prin­ci­pi­ma. U ovim pred­u­ze­ći­ma ra­di oko 5.000 lju­di i u nji­ma se spro­vo­di so­ci­jal­ni pro­gram.

Ipak sva­ko to pred­u­ze­će je pri­ča za se­be. U ne­ki­ma se isti­na pro­blem du­go­va mo­že re­ši­ti kroz re­or­ga­ni­za­ci­ju po­slo­va­nja, ko­je bi fir­ma­ma ko­je ima­ju ka­kvu-ta­kvu tr­ži­šnu per­spek­ti­vu, omo­gu­ći­lo da do­go­vo­re re­pro­gram i da na­sta­ve da ra­de, ali i da ot­pla­ću­ju du­go­ve.

Rad­ni­ci, deo opre­me i imo­vi­ne, mo­gu bi­ti iz­dvo­je­ni u dru­go pred­u­ze­će ko­je će na­sta­vi­ti sa ra­dom. Ako se za­klju­či da re­or­ga­ni­za­ci­ja ni­je mo­gu­ća otva­ra se po­stu­pak ban­krot­stva.