Nulandova došla, Gruevski otišao

Nikola Gruevski ipak neće ostati na čelu makedonske vlade do prevremenih parlamentarnih izbora na proleće iduće godine. Neće se, međutim, ispuniti ni žarka želja njegovog glavnog protivnika, vođe opozicije Zorana Zaeva, da se Gruevski povuče odmah. On će odstupiti sa premijerske pozicije, na kojoj je još od 2006. godine, do 15. januara, stotinu dana pred izbore, koji će biti održani 24. aprila.

To mesto će zauzeti osoba koju će opet predložiti VMRO-DPMNE, stranka Gruevskog. Ali, u vladi će se naći i predstavnici opozicije kako bi kontrolisali pripremu izbora, odnosno sprovođenje reformi dogovorenih s Evropom i Amerikom, usmerenih na to da ne samo promene izborne zakone, već i da razbiju svemoć Gruevskog i promene devetogodišnji sistem u kojem je on, kako tvrdi opozicija, zahvaljujući pritiscima preko poluga moći, bio garantovani pobednik izbora.

Takav je konačni ishod pregovora između četiri najveće makedonske stranke, koje su se još 2. juna, nakon niza skandala vezanih za vlast i uličnih protesta koji su blokirali Makedoniju, usaglasili oko prevremenih izbora, ali im potom ni nekoliko krugova dijaloga u Skoplju i Briselu nisu bili dovoljni da bi utanačili detalje.

Ni ovog puta, verovatno, ne bi ništa postigli da se pritisku Evropske unije nije pridružila i Amerika. Njen ambasador u Makedoniji već je posredovao u pregovorima četiri partije, ali je Vašington svoje učešće u rasplitanju makedonske krize podigao na još viši nivo preko Viktorije Nuland, pomoćnice američkog državnog sekretara. Ona je u Skoplju boravila u ponedeljak, ne krijući da je posetu iskoristila za, kako je rekla, smanjivanje razlika između dveju strana (vlasti i opozicije u Makedoniji – prim. „Politike”). Kakvu god magiju da je primenila, uspela je jer dan kasnije je u glavni grad Makedonije došao evropski komesar za proširenje Johanes Han i, nakon višečasovnih pregovora pod njegovom paskom, juče ujutru je objavljeno da je dogovor napokon postignut.

U nekim trenucima makedonskih pregovora činilo se čak i da EU nije preterano sklona tome da usliši zahtev Zaeva da Gruevski napusti premijerski kabinet pre nego što ga odatle eventualno izbaci rezultat prevremenih izbora. Nezvanično, doduše, spominjalo se da Brisel samo nakratko odlaže uklanjanje Gruevskog i da će ga privoleti da se povuče početkom naredne godine, kao što se naposletku i dogodilo. Pitanje je, naravno, da li bi i to uspelo bez Nulandove. Slučajno ili ne, čim je ona došla, Gruevski je najzad pristao da ode, što je ranije apsolutno isključivao kao mogućnost.

Osim novog premijera, prelazna vlada će dobiti i tehničkog ministra unutrašnjih poslova, kojeg će predložiti stranka Zaeva, Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), uz uslov da on ne bude povezan ni sa jednom partijom. To mesto je naročito osetljivo jer za Gruevskog važi da je pod kontrolu, preko prijatelja i rođaka koje je doveo na važne funkcije u tim sektorima, potpuno stavio i policiju i bezbednosne službe, koje su, kako tvrdi opozicija, nezakonito prisluškivale više od 20.000 građana i uterivale strah svakome ko bi mogao predstavljati pretnju po režim. Prisluškivani su, prema navodima Zaeva, i predstavnici vlasti upleteni u nameštanje sudskih procesa, štimovanje medija i druge mahinacije, ali su ti snimci dospeli do SDSM-a, koji ih objavljuje od februara. Istraga o autentičnosti snimaka nije otvorena, niti će biti do 15. septembra, kada će, po jučerašnjem dogovoru, dužnost preuzeti specijalni tužilac, zadužen za taj slučaj. Da li će u međuvremenu nastaviti s objavljivanjem snimaka, kojima je podigao temperaturu u zemlji i na ulice pogurao mnoštvo Makedonaca revoltiranih postupcima vlasti, Zaev juče nije precizirao.

Početkom septembra SDSM će se i vratiti u parlament, koji bojkotuje od prošlogodišnjih izbora, za koje tvrdi da ih je Gruevski pokrao. Ona će nominovati i ministra za rad i socijalnu politiku, dok će u resorima finansija, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i informativnog društva biti postavljeni zamenici ministara s pravom veta.

Septembar će biti važan mesec i zbog toga što će tada EU, podsetio je Han, na pregovorima o pristupanju razmatrati da li je Makedonija napredovala. Evropska komisija i Evropski parlament će pažljivo pratiti primenu jučerašnjeg dogovora, prenosi Tanjug Hanove reči.

Ako se sadašnjoj postavi najviših političara u Makedoniji zaista ne može verovati, pa je nužno da budu pod tako strogim nadzorom Brisela, istinski bizarno je što se bilo kakvo poverenje automatski uskraćuje i svim narednim vladama u Skoplju. Jer, prenosi Tanjug izjavu Gruevskog, dogovoreno je da će „sistemsko rešenje od sada pa za sve naredne parlamentarne izbore” biti da se stotinu dana pre njih vlada povuče kako bi bila formirana nova, zadužena samo za sprovođenje izbora. Ispada da se očekuje da će svaka buduća makedonska vlada, kao i ova, patiti od krize legitimiteta i da se izbori u toj državi uvek moraju organizovati gotovo u vanrednim okolnostima. Za sada nije jasno ko je u pregovorima postavio taj zahtev. Zamislivo je, međutim, da to nije bio niko od stranaca već da je to rešenje odgovaralo domaćim igračima. Moguće je da te četiri stranke računaju na to da će vlast ostati u njihovom krugu još dugo a, kako nemaju nikakvog poverenja jedni u druge, ovakav mehanizam bi im omogućio da se uzajamno kontrolišu pred izbore. U svakom slučaju, to bizarno rešenje zloslutno nagoveštava očekivanja ključnih makedonskih političara da se njihova zemlja ni nakon ovih izbora neće domoći stabilnosti.