Kuća smrti inženjera Ipatjeva

Dok zvuci tri himne – Ruske Federacije, Republike Srbije i Carske Rusije, odjekuju podzemnom kriptom Hrama Svetog Save, posetioce s visoka posmatra ogromni crno-beli portret cara Nikolaja Drugog Romanova sa sinom Aleksejem. Gledajući tog dvanaestogodišnjaka, nesuđenog ruskog cara, pitam se da li je njegovo ozbiljno lice samo nameštena poza za fotografisanje ili je u trenutku snimanja oca i sina već bilo izvesno njihovo stradanje?

Na 97. godišnjicu streljanja carske porodice Romanov, u prijatnoj hladnoći podzemne kripte, svečano je otvorena izložba „Četiri veka doma Romanovih – buđenja sećanja”.

Na ulazu posetioce sačekuje karta impozantno velike Ruske imperije koja se davne 1866. godine prostirala na čak 22 miliona i 800.000 kvadratnih kilometara. U ovoj nestvarno velikoj državi živelo je oko 181 milion stanovnika.

Car Nikolaj, poslednji imperator sveruski, njegova voljena supruga carica Aleksandra i njihovo petoro dece, 17. jula 1918. godine, brutalno su streljani od strane 11 egzekutora, predstavnika boljševičke vlasti.

Car Nikolaj imao je 50 godina kada je ubijen, a carević Aleksej svega 12. U kući inženjera Ipatjeva u Jekaterinburgu smrt, obučena u boljševičke vojnike, odvela je i caricu Aleksandru (47) sa ćerkama Olgom (23), Tatjanom (21), Marijom (19) i Anastasijom(17). Prate me dok šetam kriptom njihove oči, ozbiljni, zabrinuti pogledi mladih dama vaspitanih na dvoru.

Odmah uz portret carske porodice, crno-bela slika mesta njihovog pogubljenja. Na zidovima vidljivi tragovi od metaka i pada ljudskih tela. Pored carevog portreta, postavljena je grupna slika porodičnih egzekutora. Izgledaju zadovoljno. Kao da nisu svesni da su upravo ubili petoro nevine dece. Kakva li je bila njihova sudbina? Da li su mogli mirno da spavaju nakon tog čina?

Na današnji dan, 18. jula, pogubljeno je još šest članova porodice Romanov, a početkom 1919. godine još toliko.

Fotografije se nižu jedna za drugom. Pištolj kojim je ustreljen car i sablja kojom su Romanovi dokrajčeni, ostaci njihovih tela, iskasapljeno telo nekadašnje lepotice velike kneginje Jelisavete Fjodorovne (sestra carice Aleksandre) i slika njenih moštiju. Svest o raspadu carstva upotpunjena je slikama izbeglica koje napuštaju domove, upadom boljševičkih komesara u ruske hramove, carskih vojnika koji zakopavaju svoje epolete...

Izložene su fotografije nekoliko autora, ali i replike umetničkih dela i ostale verzije ilustrativnog materijala.

Na ovoj izložbi posetilac može saznati nešto više o vezama carske Rusije i Srbije, prošetati kroz hronologiju nastanka carstva Romanovih i suočiti se s potresnim slikama njihovog mučeničkog stradanja. Cara Nikolaja, zajedno sa suprugom i decom, kanonizovala je Ruska pravoslavna crkva i svi su proglašeni za mučenike. U spomen na njihovo stradanje, patrijarh Irinej je služio Svetu arhijerejsku liturgiju, juče u Hramu Svetog Save, a otvaranju izložbe prisustvovao je i predsednik Srbije, Tomislav Nikolić.

– Sećajući se Romanovih sećamo se sami sebe, ne smemo ih prepustiti zaboravu niti živeti u neznanju o njihovim delima – poručio je na otvaranju izložbe, Dragomir Acović, član Krunskog saveta.

Acović je prokomentarisao da su caru Nikolaju Drugom mnogi zamerali jer je voleo svoju porodicu, ženu i decu, više nego zemlju. To mu je, kako kažu, bila ozbiljnija mana.

Predsednik Nikolić poručio je juče da „mučenička smrt carske porodice nije samo označila kraj jedne epohe u Rusiji, već i pokušaj uništavanja sveslovenstva, iskrene odanosti pravoslavlju, Hristovom učenju i spasenju u veri”.

– Ovu izložbu bi trebalo shvatiti kao početak spoznanja istorijske uloge doma Romanovih, kao i njihovog bratskog odnosa prema Srbima – istakao je Nikolić. 

Izložba će trajati do 31. jula, a organizator je Društvo za podizanje Hrama Svetog Save, na čijem se čelu nalaze patrijarh Irinej i predsednik Tomislav Nikolić.