Klasičari u vodama džeza

Duška Gojkovića ne treba posebno predstavljati. Posle muzičke kilometraže duge 65 godina o našem čuvenom džez trubaču ispisane su stranice novinskih tekstova. Iako će za dva i po meseca proslaviti 84. rođendan, poznati umetnik ne posustaje. Nedavno se predstavio posetiocima „Egzita”, a večeras otvara beogradski „Muzikolodži festival”.

Na scenu sa jednim od najpoznatijih i najpriznatijih muzičara na balkanskim prostorima izaći će i članovi „Belgrejd samit okteta”, u kojem su uglavnom muzičari iz Big benda RTS-a, ali i mladi bubnjar Vladimir Kostadinović iz Beča, koji je sa Duškom snimio jedan od njegovih poslednjih albuma, a koji je radio sa Brandenburškim simfonijskim orkestrom.

– Vladimir je bubnjar kojeg volim. Iz Beča je, dobar dečko i odlično svira. On je snimao sa mnom i brandenburškim simfoničarima moje kompozicije za koje je aranžmane uradio Piter King, jedan od najpoznatijih svetskih muzičara – saksofonista. Piter je došao u Brandenburg, prisustvovao probama, dirigovao i – na kraju i svirao. Zadovoljan sam kako je ispalo. Moćno – kaže pionir fuzije džeza sa elementima balkanskog folklora, priznajući da je oduvek želeo da snima sa gudačima.

– Malo je džez muzičara kojima je to uspelo. Veliki je to projekat, treba okupiti 25, 30 ljudi. Ali, uspelo mi je. Kada ljudi na omotu albuma pročitaju „Brandenburški koncerti – Duško i gudači”, svi pomisle da je reč o klasičnoj muzici. Jesu „Brandenburški koncerti”, ali u džezu – kaže Duško Gojković.

Na naše pitanje kako su se klasičari „odenuli” u džez, objašnjava da je Piter King imao nekoliko proba sa njima, kako bi ih naveo da ritmički precizno sviraju onako kako to već džez zahteva.

– Naravno, posle proba oni su u tome i uspeli. Bili su oduševljeni. Znate, dva su to jezika, klasičari fraziraju na svoj način, džezeri imaju svoj jezik. Ali, došli su u moje vode. Niko nije savršen, ali dobro je na kraju ispalo – priča uz osmeh muzičar koji je svirao sa svetskim džez velikanima, vodio big bendove, upisao se kao autor kompozicija od kojih su mnoge postale džez standardi.

Kaže i da ne voli da priča o muzici.

– Muzika govori sama za sebe. Zato ne volim da pričam, više volim da sviram. Manje priče, više muzike. Džez muzika je moj jezik i za nju sam se od početka specijalizovao. To je jedino što znam – kaže Gojković.

Prvi put u dugoj i plodnoj karijeri Gojković je snimio i album sa Big bendom RTS-a. Nekako prigodno – obeležavajući njihov 65. rođendan. Na svetskim policama ploča sada se našao album na kojem Duško Gojković i odlična ekipa džezera, sviraju njegovu muziku u latino stilu. Onako kako i sam naziv albuma kaže – „Latin haze”.

– Volim i balade i bi-bap, bluz, latino… Ovaj ce-de smo u latino stilu snimili za dva dana! Duško Gojković nakon „Muzikolodži festivala” nastupa i na „Nišvilu”, ponovo sa Big bendom. Potom slede Torino, Švajcarska…

– Kada se odmarate? – pitamo.

– Između. A i tada vežbam!

Udruženje građana

U Japanu odavno postoje fan klubovi posvećeni Dušku Gojkoviću, a u Beogradu je nedavno formirano Udruženje građana „Duško Gojković”. U očekivanju formiranja i fondacije koja bi omogućila mladim muzičarima školovanje, udruženje će negovati opus umetnika, ali i drugih poznatih džez majstora; organizovaće turneje i boriće se za bolji status džeza.