Kraj uzaludne polemike

„Politika” me je prinudila da na ovaj način završim polemiku sa Cvjetićaninom. Kako me je prinudila? Tako što je u rubrici „Ekonomija” prekjuče objavljen njegov dopis u kome me u samo dva pasusa četiri puta pominje, što mi daje pravo da odgovorim, u istoj rubrici i na istom mestu.

Uzaludna je polemika sa ljudima koji dva puta menjaju mišljenje u tri dana. Ali, kad je već započela, korist vidim u tome što će sve ostati zapisano. I za sto godina će neki slučajni čitalac moći da se uveri da Cvjetićanin ne zna da državama ne zaplenjuju imovinu, kao pojedincima ili firmama. Kao što ne zna ni to da je Grčkoj od početka ove krize, a pre dolaska Sirize na vlast, nominalno otpisano 46, a efektivno – 80 odsto duga. Kao što će ostati zapisano i to da Cvjetićanin ne ume da tumači šta ekonomisti poput Krugmana poručuju.

Pa da makar to, za kraj, objasnim, kad već „Politika” do sada nije. Krugman u intervjuu za Si-En-En kaže da je pogrešio u svojoj podršci Ciprasu i referendumu, jer je bio ubeđen da Grčko „ne” znači – izlazak iz evrozone, a Cipras podvio rep i rešio tamo da ostane. U drugom tekstu (koji „Politika” prenosi), Krugman govori o tome da je evro od prvog dana osuđen na propast. Slagali se vi sa tim ili ne, Krugman je ovde dosledan, što Cvjetićanin ne vidi ili ne ume da poveže – svejedno. Korist od ove polemike odavno je istrošena. 

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu