Najmirnija malinarska sezona

Užice – Malinari su ovog leta bili radni i – mirni. Završava se, evo, ovogodišnja sezona berbe tog izvoznog voća, koja je konačno protekla kako treba: u branju sočnih plodova usred vrelih malinjaka i s punim gajbicama kod otkupljivača, a ne na putevima, u protestima, na barikadama, što je bio slučaj ranijih godina.

Posvećen isključivo malinarskom radu, ovog puta, bio je i ceo ariljski, ivanjički i užički kraj – najveće srpsko malinogorje. Podizanje glasa odavde pred sezonu berbe za što veću otkupnu cenu, a traženo je 2,3 evra za kilogram, nije dugo ljuljalo javnost niti zanosilo proizvođače. Sve je utihnulo kad se pojavila cena u otkupu od oko 200 dinara, koja se ovde tokom cele sezone ustalila. I prođe s njom najmirnije malinarsko leto poslednjih godina, bez zađevica u trouglu proizvođači–otkupljivači–država.

Razloge ove promene malinarski predstavnici kratko tumače: dobra godina, solidna cena. Tako nam je ovu sezonu opisao i Borko Pavić iz sela Gorjani kod Užica, generalni sekretar saveza „Srpska malina“. U toj asocijaciji okupljeni su proizvođači ovog voća sa područja 14 opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga, povezano 14 lokalnih udruženja („Vilamet“, „Suvobor’, „Miker“, „Zlatna malina“, „Zlatni breg“ i druga iz ovog kraja) sa oko 11.000 članova.

 – Sezonu je obeležio odličan kvalitet maline i rod nešto bolji nego ranije, zahvaljujući pogodnim vremenskim prilikama, kao i solidna otkupna cena. Ljudi su relativno zadovoljni ovom dobrom godinom. Ona bi mogla da bude model i za ubuduće, da nam ova cena postane nekakva granica ispod koje se u otkupu neće ići, a za ostalo neka tržište radi. Malinarska udruženja ipak neće odustati od prvobitnog zahteva da konačna cena i u ovom kraju bude 2,3 evra, koliko je u nekim drugim delovima Srbije(Krupanj, Šabac), o čemu ćemo u septembru razgovarati u resornom ministarstvu – napominje Pavić, koji u Gorjanima gaji malinu, i to organsku, na 15 ari.

Po njegovim rečima, procena je u ovom malinogorju da je od prošle godine za oko trećinu povećan broj parcela pod „crvenim zlatom“. Samo u prijepoljskom kraju, na primer, u poslednje dve godine zasađeno je preko dva miliona sadnica. Bavljenje ovim poslom postaje jedna od retkih šansi za sigurnu zaradu na području gde je nekad razvijena privreda privatizacijom propala. Ima, s druge strane, i primera sušenja zasada maline, što je posledica zaraženog sadnog materijala koji je ranije dospeo na naše tržište. Zbog svega toga, upravo se obavlja popis i do kraja godine znaće se koliko je ukupno parcela pod malinom.

– To što je sve više malinjaka neće ometati izvoz. Za ovo naše voće, uz evropsko, otvaraju se u poslednje vreme i američko i rusko tržište, to nam kažu naši ljudi koji se bave izvozom. Tako da ne treba brinuti za plasman maline, samo neka bude kvalitetna kao ove godine – dodaje Borko Pavić.

A kako na sezonu gledaju otkupljivači saznajemo u Arilju, od našeg sagovornika Miška Stanića, vlasnika firme „Stanić“ koja ima tri hladnjače kapaciteta 5.000 tona. Nakon skoro četvrt veka bavljenja malinom, on je otkupljuje od više od 4.000 kooperanata u ovom okrugu. – Rod je malo veći nego lane, a kvalitet bolji. Malinu smo u otkupu plaćali od 200 do 210 dinara za kilogram, što bi, po svemu sudeći, mogla da bude i konačna cena koju još nismo utvrdili. Što se tiče prodaje, a malinu plasiram na tržište EU, ona za sada ide otežano. Kad je reč o američkom tržištu, za njega valja zadovoljiti posebne uslove kod zaštite bilja i to tek treba primeniti. Godinom, dakle, proizvođači treba da budu zadovoljni jer su imali kvalitetnu berbu i korektnu cenu. Što se nas otkupljivača tiče, mi smo još u neizvesnosti, ali ovako dobar kvalitet voća obećava da će zarade biti i za nas, da nećemo praviti gubitke – ističe Stanić.

Branko Pejović