Tramp davao novac za izbore i Hilari Klinton

Prva debata republikanaca prošla je u znaku negativnog eksponiranja Donalda Trampa: vređao je žene na osnovu fizičkog izgleda, nazvao američke zvaničnike glupacima, ponovio da meksička vlada šalje kriminalce u SAD i otkrio da je godinama na izvestan način potkupljivao političare, uključujući Hilari Klinton.

Preostala devetorica učesnika, pretendenata na nominaciju Republikanske stranke, ostali su u senci ekscentričnog biznismena, uglavnom ne uspevajući da se nametnu niti da pokažu šta je to što ih izdvaja među stranačkim rivalima. Tokom sučeljavanja koje je preksinoć u Klivlendu organizovao Foks njuz, gotovo svi su ponovili da se protive abortusu, istopolnim brakovima, preraspodeli bogatstva zarad pomoći siromašnima, iranskom sporazumu i ostanku ilegalnih imigranata u SAD. Izuzeci su jedino guverner Ohaja Džon Kejsik, koji je kazao da nema ništa protiv homoseksualnih venčanja, Džeb Buš, koji se uzdržao od određivanja prema došljacima, i senator Rend Pol, koji nije odmah odbacio dogovor sa Teheranom.

Na pitanje kakav bi predsednik bio neko ko je žene javno nazivao „debelim svinjama, rugobama, aljkavušama i odvratnim životinjama”, Tramp se nije izvinio, već je potvrdio da je tako nazivao glumicu i komičarku Rozi O’Donel. Na komentar voditeljke da je pogrdnim imenima nazivao i druge žene i da je učesnici svog rijaliti programa poručio da bi bilo lepo „videti je na kolenima”, milijarder je uzvratio: „Veliki problem ove zemlje je politička korektnost. Ja nemam vremena za to, a nema ni zemlja. Prema tebi sam bio jako fin, iako možda nisam morao s obzirom na to kako se ponašaš prema meni.”

Vlasnik licence za izbor za mis SAD i voditelj rijaliti programa istakao je da „lukava” meksička vlada šalje prestupnike preko granice da ne bi morala da se o njima stara, dok „glupi” američki lideri to ne uviđaju. Tramp smatra da on, kao uspešan poslovan čovek, treba da dođe na čelo zemlje da bi poboljšao ekonomiju i smanjio dug od 19 biliona (hiljadu milijardi) dolara. Nije objasnio kako je moguće da mu je i pored preduzetničkog instinkta bankrotiralo nekoliko kompanija, zbog čega se na hiljade zaposlenih našlo na ulici.

Foks njuz je na debatu pozvao 10 od 17 kandidata sa najvišim rejtingom. Mnogi analitičari su smatrali da je Trampova kandidatura samopromocija, ali su ostali zaprepašćeni kada je hvalisavi preduzetnik bez dana iskustva u politici ostavio iza sebe guvernere i senatore (podržava ga 24 odsto glasača Republikanske stranke). Drugoplasirani Džeb Buš nije uspeo da zaseni Donalda Trampa, ali ni oca i starijeg brata – ponovo je odgovarao na pitanja o dinastijama u američkoj politici i ratu u Iraku, ovaj put jasno priznajući da je napad na Bagdad bio greška.

Hilari Klinton, kandidat Demokratske stranke, često je pominjana kao državna sekretarka koja je „destabilizovala svaki deo sveta kojeg se dotakla” i koja je, koristeći isključivo privatni mejl i server, verovatno ugrozila državne tajne. Tramp je otkrio da je njoj, kao i mnogim drugim političarima, davao novac za izbore, zbog čega je ona morala da se pojavi na njegovom venčanju. Objasnio je da je američki politički sistem loš upravo zbog toga što su svi političari koje je finansirao uvek morali da mu uzvrate uslugu. Biznismen je obećao da će, ako ne pobedi na partijskim izborima, ipak nastaviti kampanju kao nezavisan kandidat. U tom trenutku je izviždan jer se konzervativci plaše da bi im Tramp odneo deo glasova na koje računaju u obračunu sa rivalom iz Demokratske stranke u novembru sledeće godine.

Za razliku od demokrata kod kojih se jedan kandidat jasno ističe – Klintonova, republikanci su ujednačeni, bez prevelike podrške izvan svojih država, a sada još i uvučeni u Trampov šou. Pol se izdvojio doslednim zagovaranjem što manjeg državnog aparata i neupliva države u život građana i svetska zbivanja, pa je napao špijuniranje koje sprovodi NSA i zatražio da SAD prestanu da se zadužuju kod Kine da bi pomagale saveznicima poput Izraela. Guverner Nju Džersija Kris Kristi predstavio se kao nepopustljiv branilac državne bezbednosti, pravdajući praksu NSA zarad borbe protiv terorista. Neurohirurg Ben Karson je čak stao u odbranu mučenja u Gvantanamu, objašnjavajući da niko Amerikancima ne treba da govori kako će oni ispitivati svoje zatvorenike. Guverner Viskonsina Skot Voker potvrdio je pozicije tvrdostrujaša u svemu, pa i u protivljenju pobačaju čak i kada je život žene ugrožen ili je ona žrtva silovanja. Publika ga je nagradila najdužim aplauzom kada je, na pomen upada ruskih i kineskih hakera u računare Bele kuće i Pentagona, kazao da „o serveru Hilari Klinton verovatno više znaju kineska i ruska vlada nego američki Kongres”.