Holanđani ili Grci vlasnici Robnih kuća

Da velikih novčanih pozajmica nema bez pogolemog obezbeđenja u obliku hipoteke ili vlasništva koje poveriocu garantuju da će novac biti vraćen potvrđuje ovih dana primer „Verana” koji u Agenciji za privredne registre nije označen kao vlasnik Robnih kuća „Beograd”.

Naime, kao jedini vlasnik Robnih kuća, tačnije jedini član ovog društva sa ograničenom odgovornošću navedena je ovdašnja firma TAU1 sa sedištem u Beogradu u ulici Vojvode Stepe, a u istom tom privrednom registru kao većinski vlasnik ovog pak preduzeća sa 66,66 odsto udela navedena je „Mig real estejt Serbija” sa sedištem u Amsterdamu, Holandija – sa osnovnom delatnošću iznajmljivanja nekretnina i „Verano” sa udelom od 33,33 odsto.

Podsećanja radi, istog dana kada je vlasnik „Verana” Radomir Živanić na aukciji izlicitirao najvišu cenu od 360 miliona evra grčka „Marfin investment grupa” je saopštila da su oni sa učešćem od 66 odsto vlasnici ovog nekadašnjeg giganta u stečaju. Tim povodom Živanić je tvrdio da su Grci „samo” finansijeri koji će kreditirati ovu transakciju, a da je „Verano”, zapravo, jedini kupac. Poslednjeg dana prošle godine oni su, istina, i isplatili kupoprodajnu cenu. Ipak, na kraju ove priče u Agenciji za privredne registre „Verano” nije upisan kao jedini, pa čak ni kao većinski vlasnik ovog maloprodajnog lanca, već manjinski.

Ovako velikih kupovina svuda u svetu nema bez zaduživanja kod banaka pa je tako i ova investicija, ma čija da je, grčka ili holandska, od čak 240 miliona evra koliko iznosi udeo od 66 odsto, očigledno morala da ima čvrsto obezbeđenje u vidu vlasništva.

U Agenciji za privatizaciju nemaju komentar, s obrazloženjem da je za njih važno da je kupoprodajna cena uplaćena, a u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja kažu da je situacija za njih pravno sasvim čista. Vlasnik, kažu, ima pravo da svoj udeo preproda. U „Veranu” nisu bili raspoloženi za komentar aktuelne vlasničke situacije.

Poznavaoci naših privatizacija kažu, međutim, da nije neuobičajeno da se prilikom kupovine preduzeća pojavi jedno lice, zastupnik ili broker, advokat, a da neko drugi bude upisan kao pravi vlasnik. To je, na primer, bio slučaj sa jednom od najvećih ovdašnjih prodaja, onom „Knjaza Miloša” koga je formalno-pravno kupio „Balkan limitid” registrovan u nekom poreskom raju, a njime upravlja investicioni fond „Salford” koji ovih dana najavljuje da će ga dogodine i prodati. Naime, nije retkost da imovinski i svi drugi odnosi između nominalnog i stvarnog kupca, onog koji je odrešio kesu, ostanu tajna.