Intervju: Toni Parker - Beograd je nezaboravna uspomena

Sedmog novembra 2000. godine, u četvrtom kolu Kupa „Saporte“, pariski Rasing je savladao Crvenu zvezdu u „Pioniru“ sa 68:66. Za goste je igrao osamnaestogodišnji plejmejker Toni Parker (188 cm) uz čije ime je tada pisalo: najtalentovaniji francuski igrač. Danas je on najbolji košarkaš te zemlje svih vremena i najveća uzdanica selektora Vensana Kolea za Evropski šampionat (5-20. septembar) čija će se završnica odigrati u Lilu. Francuzi su to prvenstvo zamislili kao zlatni ispraćaj u „penziju“ dvojice svojih velikana, Tonija Parkera i Borisa Dijaoa, a srpski tim vide kao jednu od dve najteže moguće prepreke na tom putu (druga je Španija).

Talenat Tonija Parkera, koji se ljubazno odazvao na molbu „Politike“ da joj da intervju povodom njegovog novog dolaska u Beograd, brušen je dve godine (1997-99) u čuvenom Francuskom sportskom institutu (INSEP), a kasnije je igrao samo za dva kluba, Rasing (1999-2001) i San Antonio (2001-?) u kojem je i danas. Uz podsećanje da je ekoliko meseci proveo u Asvelu (za vreme štrajka u NBA ligi 2011), klubu čiji je i suvlasnik i potpredsednik. Tu je primao mesečno 1.995 dolara (1.820 evra), u trenutku kad je imao ugovor sa Sparsima na 50 miliona dolara (45,5 miliona evra).

Njegova karijera je neraskidivo vezana za Srbiju, još od dečačkih dana. Kada je prvi put obukao francuski dres, na Prvenstvu Evrope za kadete u Belgiji 1997, Francuzi su zauzeli četvrto mesto (u tom sastavu je bio i Floran Pjetrus). Savladali su nas u grupi sa 85:84, ali smo postali šampioni. Iz te naše generacije niko nije napravio ozbiljniju karijeru, a stručnjaci su zvezdanu budućnost predviđali Mladenu Šekularcu, najboljem igraču tog šampionata. Naši kadeti su u grupi doživeli tri poraza, ali su blistali od četvrtfinala, dok su Francuzi u polufinalu izgubili od Rusije koju je predvodio Andrej Kirilenko. U finalu smo lako izašli na kraj s Rusima (100:87, Šekularac 27 poena, M. Peković 26, Kirilenko 23) a Francusku je u borbi za bronzu savladao Izrael (65:55). Parker je bio jedan od najmlađih na šampionatu (u svom timu jedini rođen 1982, ostali 1981).

Tri godine kasnije, na Juniorskom prvenstvu Evrope u Zadru, proglašen je za najboljeg igrača (MVP) a Francuzima je pripalo zlato (65:64 protiv Hrvatske u produžetku). Srbija je bila peta, sastavljena od momaka koji su kasnije napravili prosečne karijere.

Kad je debitovao za seniore, na Evrpskom prvenstvu u Turskoj 2001, naši košarkaši su opet bili na tronu, dok su Francuzi završili na šestoj poziciji. Međutim, onda kada nam je bilo važnije nego ikada, na kontinentalnom šampionatu u našem dvorištu, 2005. godine, Parkerova ekipa nas je zavila u crno.

U osmini finala, pred 9.000 ljudi u novosadskom „Spensu“, srpski košarkaši su izgubili sa 74:71 pa nisu ni stigli do Beogradske arene koja je sagrađena u njihovu slavu. Bio je to bez sumnje jedan od najbolnijih poraza u istoriji naše igre pod obručima, posle čega je selektor Željko Obradović otvorio dušu, govoreći o tome kako je egoizam pojedinih igrača povukao u ambis ceo tim.

Francuska je produžila za Beograd i stigla do bronze (96:68 u protiv Španije, Parker 25 poena) dan posle šokantnog poraza u polufinalu sa Grcima: Dimitris Dijamantidis postigao trojku u poslednjem sekundu (67:66).

– Imam dve snažne uspomene s Evropskog prvenstva u Srbiji – govori Toni Parker. – Najpre, ono najvažnije i najdraže: bila je to moja prva medalja u seniorskoj reprezentaciji. Njen značaj je utoliko veći što je to bila i prva za Francusku posle skoro pola veka. Drugo čega se živo sećam i danas jeste nezaboravna utakmica protiv Grčke u polufinalu, kada smo imali pobedu u rukama, ali su Grci iskočili niotkuda i ušli u finale umesto nas. To se urezalo doboko u mom pamćenju.

Selektor Srbije Aleksandar Đorđević često ističe, kad želi da motiviše igrače i pošalje poruku svima koji ulaze u svet košarke, da je Toni Parker primer kako se igra za reprezentaciju i kako se voli svoja zemlja. Kad smo to predočili Parkeru, kao i da je Đorđević ubeđen da mu više znači zlatna medalja s Francuskom (2013) nego titule šampiona NBA sa San Antoniom, dobili smo ovako objašnjenje:

– Uvek sam obožavao da nosim dres reprezentacije Francuske. Igrao sam u svim nacionalnim selekcijama, od kadetske do seniorske i za mene je oduvek bila čast da branim boje francuskog tima. Već sam osvajao titule NBA pre no što sam postao evropski šampion sa ekipom Francuske. Napokon sam ostvario svoj san da imam titulu sa reprezentacijom. Nositi plavi dres je najveće priznanje i radost. To ne može da se poredi sa NBA. Igrati za svoju zemlju je nešto čemu ništa nije ravno i za mene je to najveća radost i sreća.

Na pitanje ko su favoriti na Evrobasketu 2015, čija će se završnica odigrati na fudbalskom stadionu „Pjer Moro“ u Lilu (27.000), Parker odgovara:

– Pitanje je teško i odgovor je veoma komplikovan zato što otprilike osam ekipa, možda čak više, može da osvoji Evropski šampionat. Za mene Srbija, Španija i Litvanija ostaju kao reprezentacije koje imaju kvalitet da dođu do titule. Ko će da igra u finalu? Nadam se da ćemo to da budemo mi, a za nas je to i najvažnije.

U svojoj poslednjoj klupskoj sezoni u Evropi, dok je još bio tinejdžer, igrao je u Beogradu protiv Crvene zvezde. Tada ga je u „Pioniru“ gledalo svega 1.500 gledalaca. Pet godina kasnije, kada je već imao dve titule u NBA sa ekipom San Antonija, u „Kombank areni“ je nastupao pred 20.000 ljudi. Nada se da će tako biti i naredne srede...

– Beograd je uvek jedna neverovatna uspomena, nezaboravna. Ambijent na terenu je nesvakidašnji, publika koja je uz svoje igrače, podržava ih i vodi do pobede. Beograd i Srbija obožavaju košarku. Postoje košarkaške dvorane koje motivišu još više, a ja se sećam pesama navijača koje nisu prestajale i koje su podržavale i gurale svoje igrače da budu još snažniji. To je jedan od razloga što izuzetno respektujem srpsku košarku.

Četiri titule sa Sparsima

Toni Parker je rođen 1982. u belgijskom gradu Brižu, visok je 188 cm i igra na poziciji plejmejkera. Osvojio je četiri titule u NBA s timom San Antonija (2003, 2005, 2007, 2014) a u toj ligi je odigrao 14 sezona. U ligaškom delu sezone ima prosek od 16,9 poena i 5,9 asistencija po meču, a u plej-ofu:19 i 5,3.

Jednom mu je pripao naziv najboljeg igrača finala NBA, 2007. Šest puta je učestvovao na „meču svih zvezda NBA“.

U dva navrata proglašavan je za igrača godine u Evropi (2013, 2014). Kad je reč o evropskim šampionatima, najbolje partije je pružao u Sloveniji 2013, kada je bio em-vi-pi.

Za Francusku je odigrao 151 meč i osvojio tri medalje, sve tri na evropskim šampionatima: bronzu u Srbiji 2005, srebro u Litvaniji 2011. i zlato u Sloveniji 2013.

Srbija – Parker 2:5

2005, prijateljska, Srb – Fra 99:72

2005, evropsko pr, Srb – Fra 71:74

2011, prijateljska, Srb – Fra 77:80

2011, evropsko pr, Srb – Fra 96:97

2013, prijateljska, Srb – Fra 74:78

2013, evropsko pr, Srb – Fra 77:65

2015, prijateljska, Srb – Fra 65:78