Iz pečalbe se vratili na dedovinu

Požarevac – U selu Bare kod Požarevca decenijama se govorilo da iz 260 kuća najmanje po dvoje radi u Austriji, Italiji i Švajcarskoj. Međutim, nije više tako. Kolega Slobodan Vasić sa Radija Bravo u Požarevcu, koji je rođen i živi u tom selu, kaže da sada nema više od 50 kuća iz kojih su jedno ili dvoje u pečalbi. Stariji su se vratili da u rodnom selu uživaju strane penzije, a mladi više ne odlaze tako masovno kao pre.

Naprotiv, čak i oni koji su se rodili u inostranstvu, posle završene srednje škole ostavili su tamo roditelje i vratili se na imanja dedova da ih obrađuju. I ne samo to. Uvećali su imanja nekoliko puta. Postali su gazde, svoji na svome. Jednog od njih srećemo na traktoru marke „džon dir”. Ide sa njive od 85 hektara, a prikolica je puna žita.

– Rodilo je dobro – sa osmehom govori Aca Mijatović, kome je 31 godina. – Bilo je šest i po tona po hektaru. Ovo sam sanjao kao dete u Austriji dok sam tamo išao u osnovnu i srednju školu. Nisam hteo da postanem Švaba. Znao sam odakle su mi roditelji i želeo sam da imanje dede Živorada i babe Živadinke uvećam. Uspeo sam donekle. Obrađujem 305 hektara sopstvenim sredstvima. Pored pšenice posejao sam po 110 hektara kukuruza i suncokreta. Otac Goran i majka Hristina rade u Austriji i neće se vratiti do penzije. Neka ih. Od Boga im zdravlje. Ja hoću da budem bogat seljak u Srbiji. Oženio sam se i očekujem da se supruga Snežana porodi u septembru. Lekari kažu da nosi dvojke. Srećan sam čovek.

Slađan Stojićević ima 44 godine. S majkom Ružom i ocem Živoslavom, sada pokojnima, živeo je u Austriji i Italiji sve do 1992. godine. Onda je odlučio da se vrati u očevo rodno selo. Porodičnim sredstvima podigao je malu fabriku PVC stolarije, da bi danas to bila ozbiljna industrija sa 50 radnika od kojih je većina iz sela. Proizvode izvozi u Beč.

– Kupio sam 20 hektara zemlje i kupiću još. Supruga Danijela i ja imao Milenu i Marka. Sin želi da radi zemlju i ne pomišlja da ide iz Srbije. Imamo svu mehanizaciju. Nadamo se da će u Vladi Srbije shvatiti da treba ulagati u naše ljude koji žele da se bave poljoprivredom, a ne u neke strance, koji to ne znaju da rade bolje od nas – uverava nas Slađan.

Slično misli i godinu dana stariji Saša Selaković, koji se vratio iz Švajcarske i sada ima 70 hektara zemlje. Pola mu je bilo pod pšenicom, koja je rodila više od šest tona po hektaru, a ona druga polovina je pod suncokretom.

Povratnici iz pečalbe su i Ivica Bogićević (42), koji proizvodi hranu na 60 hektara, a toliko ima i Mladen Mitić (44), koji gaji 25 krmača. Velibora Veljković (39) ore 25 hektara i gaji 40 krmača. Po 20 hektara oru Slađan Stanojević (44), Saša Jakovljević (37), Bojan Grujić (42), Zlatomir Vojvodanović (39). Velike staklenike ima Slađan Ivković (38), a voćnjak od 12 hektara, kakvih je malo u Evropi, sada održavaju otac i deca sada pokojnog Saše Jevtića.

Da ovi ljudi vole svoje selo, pokazalo se u akciji u kojoj su sami izgradili skoro tri kilometra asfaltnog puta od centra od magistralnog puta Požarevac – Veliko Gradište. Sakupili su i priložili 27.000 evra. Imaju lepe porodične kuće, većina i vikendice sa bazenima i ribnjacima.

Miomir Filipović

-----------------------------------------

Ispod njiva nafta i gas

U Barama se trenutno na pet bušotina ispituju nalazišta nafte i gasa, a dosadašnji rezultati su bolji od očekivanih. U većini slučajeva nafta se traži na njivama onih koje smo pomenuli u ovom tekstu.

-----------------------------------------

Džipovi najviše klase

Od 2010. godine selo organizuje „Džipijadu”, koja se svake godine održava krajem februara i početkom marta. Ove godine učestvovalo je 106 džipova iz Srbije i više zemalja Evrope. Iz Bara je bilo 12 džipova najviše klase. Bare imaju i tradicionalni letnji turnir u malom fudbalu.