Bler u panici zbog uspona britanskog Ciprasa

I Britanija će uskoro dobiti svog Ciprasa, tako bar izgleda na početku izbora za lidera najveće opozicione stranke na Ostrvu. Nagli uspon zakletog levičara Džeremija Korbina (66) ka vrhu Laburističke stranke uznemirio je prvu postavu laburista, a Tonija Blera naterao da panično upozori članstvo kako partiji  preti uništenje. U autorskom tekstu objavljenom u jučerašnjem „Gardijanu, bivši premijer se drvljem i kamenjem baca na svog stranačkog kolegu, veterana među laburistima, dugogodišnjeg autsajdera koji je već više od trideset godina član parlamenta kao predstavnik Islingtona, ali nikada do sada nije obavljao nijednu partijsku funkciju niti je biran u izvršnu vlast, ili u vladu u senci.

Korbin je sve ono što Toni Bler i većina političara na aktuelnoj sceni nije. Ali bivšeg premijera svakako najviše iritira to što budući najizgledniji predsednik njegove partije (rezultati će biti poznati za mesec dana) zahteva da Toni Bler sudski odgovara za ratne zločine u Iraku. U toku duge parlamentarne karijere, Korbin je osamsto puta glasao protiv predloga svoje stranke, a samo od 2005. do 2010. dvesta puta je govorio „ne” dok je većina bila „za”.

Korbin se protivio bombardovanju Jugoslavije, invaziji na Avganistan i Irak, bombardovanju Libije, vojnim akcijama u Siriji. Borio se protiv aparthejda u Južnoafričkoj Republici, tesno sarađivao sa socijalistima u Venecueli i Hamasom u Palestini. Hoće da Britanija izađe iz NATO-a i da se odrekne nuklearnog naoružanja. Više od svega toga, Korbin plaši okovanu hijerarhiju britanskog društva zdravorazumskim predlogom da se drastično povećaju takse najvećim bogatašima, a da se poboljša kvalitet državnih škola i zdravstvenih ustanova.

U zemlji gde je sadašnji premijer Dejvid Kameron prostirao crveni tepih za francuske tajkune kada su tamošnji socijalisti pomislili da će jačim oporezivanjem superbogataša uspeti da ublaže sasecanja socijalnih beneficija, takav predlog ne može da prođe. To tvrde vladajući torijevci, koji se raduju dolasku Korbina na čelo opozicije, jer će tako sebi navodno osigurati još mnogo decenija vlasti.

Ono što naročito nervira njegove etablirane partijske drugove jeste to što  Korbin nije „šampanjac levičar” i što se u privatnom životu ponaša u skladu sa svojim principima. U parlament već trideset godina dolazi biciklom, a od svoje druge žene se razveo zbog toga što je ona htela da njihovo dete upiše u privatnu školu. To mu među običnim ljudima donosi velike poene, dok Tonija Blera i druge aktuelnije partijske funkcionere baca u paniku, čak „histeriju”, kako ocenjuje jedan kolumnista u jučerašnjem „Gardijanu”.

Bler je kataklizmičan pa piše da, bude li Džeremi Korbin izabran za šefa, laburisti neće doživeti običan poraz kakav je bio 1983. ili 2015. već će to značiti „rasturanje, možda i uništenje”.

„Laburistička partija je danas bliža smrti nego ikada ranije u stogodišnjoj istoriji”, tvrdi Bler koji sa podsmehom odbacuje levičarske ideje i zalaže se za rigorozne mere štednje kao jedini ozbiljni ekonomski plan za smanjenje deficita. Partija bez takvog plana ne može da računa na pobedu na izborima.

Za razliku od njega, pojedini analitičari ističu da je uspon Korbina učinio da se narodu vrati nada i samopouzdanje, pa su zato spremniji da glasaju na unutarstranačkim izborima, računajući da će neko sasvim drugačiji, neko ko liči na Ciprasa, uspeti da Laburističku stranku poveže sa običnim ljudima, radničkom klasom i sindikatima.

Različito se komentariše i činjenica da se u stranku na brzinu upisalo 140.000 novih članova, za šta je bilo potrebno da preko interneta uplate po tri funte, a potom specijalna komisija proverava da li novopečeni pobornici laburista već imaju člansku kartu neke druge partije. Dok Bler i mnogi bivši i sadašnji funkcioneri sumnjaju da su među novajlijama najviše oni koji žele „smrt laburistima”, oni koji podržavaju Korbinov stil sigurni su da je ovaj autentični, pošteni i principijelan političar već uspeo ono što nije pošlo za rukom nikome do sada.

U Britaniji je zavladala „korbinomanija”, dodaju oni i donedavnog autsajdera porede ne samo sa Ciprasom već i sa Pablom Iglesijasom, liderom Podemosa u Španiji.

U igri je dugoročno gledano sudbina Velike Britanije. Jer onaj koji stane na čelo Laburističke partije vodiće je i 2020, kada će predsednik laburista, po svemu sudeći, Džeremi Korbin biti glavni rival Konzervativnoj stranci i Dejvidu Kameronu. Promene koje bi usledile kad bi Korbin došao na čelo vlade 2020. nesagledive su, već po onome što je u intervjuu Rojtersu juče rekao Korbinov ekonomski guru Ričard Marfi. Uz konstataciju da su banke i njihove transakcije odigrale destruktivnu ulogu u ekonomiji Velike Britanije, petoj po veličini u svetu, Marfi se založio za obuzdavanje tržišta, uvođenje takse na finansijske transakcije, uvođenje kontrole u finansijski sektor. A na primedbu da bi London izgubio titulu svetskog finansijskog centra i da bi se banke preselile na drugo mesto, budu li se sprovodile ovakve mere, Marfi je kratko odgovorio: „Neka se slobodno odsele.”