Beograđanin u službi viceprvaka NBA

Da se dobar glas zaista daleko čuje, vidi se i na primeru dugogodišnjeg trenera Partizana Nenada Trajkovića (46) koji je posle uspešne saradnje s mnogim poznatim košarkašima tražen na svim meridijanima. U protekloj sezoni se najviše posvetio moskovskom Dinamu, četvrtfinalisti Evrolige, u kojem je pomagao Dušanu Ivkoviću u pripremi utakmica. Proteklog meseca bio je u Las Vegasu, na poziv viceprvaka NBA Klivlenda, koji se spremao u Letnjoj ligi u kojoj su Srbiju predstavljali i Igor Kokoškov i Ivan Radenović.

– Klivlendov generalni menadžer Deni Feri me je pozvao, jer su njegovim trenerima trebale informacije o tome kako se u Evropi razmišlja o napadu – kaže Trajković. – U Klivlendu su smatrali da je njihov napad zatajio prošle godine, da je previše lopti išlo na Lebrona Džejmsa koga u nekim fazama šut nije služio. Drugi klubovi su ih pročitali. Lebron je mnogo energije trošio s loptom, a saigrači nisu imali priliku da se razigraju. S pomoćnicima Majka Brauna razgovarao sam o napadu i pokazao im kako mi to radimo u Evropi.

O dva glavna shvatanja košarke Trajković kaže:

– U NBA se napad zasniva na igri "jedan na jedan" i ekipe retko imaju više od tri dodavanja, nema "čitanja odbrane", da se dodavanjima stvori bolja pozicija... U evropskoj košarci, zasnovanoj na kolektivu, minimum je tri dodavanja u napadu. U NBA igrači često izvode teške šuteve, jedan igrač radi sam za sebe, a u Evropi svi igrači rade za jednog.

Na veb sajtu www.attencionsports.com postoje video-klipovi u kojima neki poznati igrači iz NBA zahvaljuju Trajkoviću na pomoći, a Dru Guden (Klivlend) ističe da je on jedan od najboljih trenera s kojima je radio, što je i razumljivo, imajući u vidu da je za sezonu poboljšao procenat slobodnih bacanja sa 61 % na 82 %...

– Pre tri godine počeo sam da radim s Gudenom koji je sa  mnom poboljšao napadačku tehniku licem ka košu, šut sa srednjeg odstojanja i slobodna bacanja. Kad su u Klivlendu videli koliko je on napredovao, pozvali su me. Svakako, tome je doprineo i moj "si vi" u kojem piše da sam trener 28 godina, da sam radio s mnogo igrača koji su u NBA, kao što su Rebrača, Čabarkapa, Jarić, Drobnjak, Nesterović, Perović... Postoji i niz onih s kojima sam radio a nisam izvršio glavni uticaj na njih, a to su Danilović, Divac, Radmanović... Prošle godine celo leto sam proveo u Golden Stejtu u kojem sam trenirao Letonca Andrisa Bjedrinša koji je zatim imao dobru sezonu. Otišao sam na poziv njihovog generalnog menadžera Krisa Malina...

Prisustvovao je treninzima Klipersa (M. Danlivi) i Feniksa (M. D` Antoni) i proširio svoja saznanja o NBA:

– NBA i Evropa su kao nebo i zemlja. U Evropi je pravi rad, u njoj se poštuje trener, a u NBA igrač. Tamo samo prekaljeni treneri mogu da povise ton na igrače, da im kažu da nešto nije dobro... Ostali ne smeju da kritikuju igrače. Zato naši treneri tamo ne mogu da prođu. Ako te prva zvezda tima ne prihvati, dobiješ otkaz.

Što se tiče saradnje s Dinamom:

– Vrlo sam srećan i počastvovan što sam imao priliku da sarađujem s Ivkovićem. Moj zadatak je bio individualni rad sa igračima i "skautiranje". Pretprošle godine sam proveo četiri meseca kod Maljkovića, u madridskom Realu. I tu sam istovremeno radio s igračima i učio zanat. Od naših velikih trenera nisam sarađivao samo s Pešićem koji je nedavno stigao u moskovski Dinamo koji želi da nastavimo saradnju, ali prvo moram da vidim kakvi su uslovi... Ako tu ostanem, upotpuniću moju "nisku" velikih trenera.

Neko koga najbolji treneri zovu u svoj stručni štab, neko čijim uslugama su zadovoljni i američki reprezentativci Elton Brend i Amari Stodemajer, ipak nema priliku da radi u svojoj zemlji:

– U Srbiji nisam imao ozbiljnijih ponuda otkako sam otišao iz Partizana, jer nisam imao ni menadžere ni neke druge ljude koji bi me ugurali u neki klub. Čitav život se vozim u čamcu jednokleku, u nemirnim vodama našeg sporta. Pripadam sebi i svojoj porodici, nisam ničiji satelit, što ovde, očigledno, nije preduslov za uspeh.

Vodio je juniorsku, univerzitetsku i mladu reprezentaciju, a Partizan mu je bio druga kuća:

– U Partizanu sam bio od svoje desete godine, prvo kao igrač, a zatim 22 godine kao trener. Mnogo sam mu dao, a on mi je mnogo i vratio. Dugo mi je trebalo da shvatim da sam profesionalac i da ljubav prema Partizanu nije dovoljna za život. Ljudi koji ga vode nekada su bili u Zvezdinom servisu i sad shvatam da su oni u pravu kad gledaju na njega kao i na svaki drugi klub. Meni je bivši predsednik Zvezde Stojaković govorio: "Žao mi je što ne mogu da te dovedem u Zvezdu". Znao je da sam sto odsto Partizanov čovek...

Postao je prvi trener Partizana u sezoni 1999/2000, ali je smenjen već posle dva meseca:

– Ispalo je da sam posle petooktobarskih promena bio nepodoban, pošto je klub tada vodio SPS, sa Ivicom Dačićem. Čekali su prvi poraz da me smene...

--------------------------------------------------------------------------

Imam želju da vodim tim

– I dalje imam želju da vodim tim, da se radujem i patim s njim. U Evropi bih odmah prihvatio ponudu, a u Srbiji bih tražio ozbiljan program. Za 28 godina rada stekao sam bogato iskustvo – kaže Trajković.