Београђанин у служби вицепрвака НБА

Да се добар глас заиста далеко чује, види се и на примеру дугогодишњег тренера Партизана Ненада Трајковића (46) који је после успешне сарадње с многим познатим кошаркашима тражен на свим меридијанима. У протеклој сезони се највише посветио московском Динаму, четвртфиналисти Евролиге, у којем је помагао Душану Ивковићу у припреми утакмица. Протеклог месеца био је у Лас Вегасу, на позив вицепрвака НБА Кливленда, који се спремао у Летњој лиги у којој су Србију представљали и Игор Кокошков и Иван Раденовић.

– Кливлендов генерални менаџер Дени Фери ме је позвао, јер су његовим тренерима требале информације о томе како се у Европи размишља о нападу – каже Трајковић. – У Кливленду су сматрали да је њихов напад затајио прошле године, да је превише лопти ишло на Леброна Џејмса кога у неким фазама шут није служио. Други клубови су их прочитали. Леброн је много енергије трошио с лоптом, а саиграчи нису имали прилику да се разиграју. С помоћницима Мајка Брауна разговарао сам о нападу и показао им како ми то радимо у Европи.

О два главна схватања кошарке Трајковић каже:

– У НБА се напад заснива на игри "један на један" и екипе ретко имају више од три додавања, нема "читања одбране", да се додавањима створи боља позиција... У европској кошарци, заснованој на колективу, минимум је три додавања у нападу. У НБА играчи често изводе тешке шутеве, један играч ради сам за себе, а у Европи сви играчи раде за једног.

На веб сајту www.attencionsports.com постоје видео-клипови у којима неки познати играчи из НБА захваљују Трајковићу на помоћи, а Дру Гуден (Кливленд) истиче да је он један од најбољих тренера с којима је радио, што је и разумљиво, имајући у виду да је за сезону побољшао проценат слободних бацања са 61 % на 82 %...

– Пре три године почео сам да радим с Гуденом који је са  мном побољшао нападачку технику лицем ка кошу, шут са средњег одстојања и слободна бацања. Кад су у Кливленду видели колико је он напредовао, позвали су ме. Свакако, томе је допринео и мој "си ви" у којем пише да сам тренер 28 година, да сам радио с много играча који су у НБА, као што су Ребрача, Чабаркапа, Јарић, Дробњак, Нестеровић, Перовић... Постоји и низ оних с којима сам радио а нисам извршио главни утицај на њих, а то су Даниловић, Дивац, Радмановић... Прошле године цело лето сам провео у Голден Стејту у којем сам тренирао Летонца Андриса Бједринша који је затим имао добру сезону. Отишао сам на позив њиховог генералног менаџера Криса Малина...

Присуствовао је тренинзима Клиперса (М. Данливи) и Феникса (М. Д` Антони) и проширио своја сазнања о НБА:

– НБА и Европа су као небо и земља. У Европи је прави рад, у њој се поштује тренер, а у НБА играч. Тамо само прекаљени тренери могу да повисе тон на играче, да им кажу да нешто није добро... Остали не смеју да критикују играче. Зато наши тренери тамо не могу да прођу. Ако те прва звезда тима не прихвати, добијеш отказ.

Што се тиче сарадње с Динамом:

– Врло сам срећан и почаствован што сам имао прилику да сарађујем с Ивковићем. Мој задатак је био индивидуални рад са играчима и "скаутирање". Претпрошле године сам провео четири месеца код Маљковића, у мадридском Реалу. И ту сам истовремено радио с играчима и учио занат. Од наших великих тренера нисам сарађивао само с Пешићем који је недавно стигао у московски Динамо који жели да наставимо сарадњу, али прво морам да видим какви су услови... Ако ту останем, употпунићу моју "ниску" великих тренера.

Неко кога најбољи тренери зову у свој стручни штаб, неко чијим услугама су задовољни и амерички репрезентативци Елтон Бренд и Амари Стодемајер, ипак нема прилику да ради у својој земљи:

– У Србији нисам имао озбиљнијих понуда откако сам отишао из Партизана, јер нисам имао ни менаџере ни неке друге људе који би ме угурали у неки клуб. Читав живот се возим у чамцу једноклеку, у немирним водама нашег спорта. Припадам себи и својој породици, нисам ничији сателит, што овде, очигледно, није предуслов за успех.

Водио је јуниорску, универзитетску и младу репрезентацију, а Партизан му је био друга кућа:

– У Партизану сам био од своје десете године, прво као играч, а затим 22 године као тренер. Много сам му дао, а он ми је много и вратио. Дуго ми је требало да схватим да сам професионалац и да љубав према Партизану није довољна за живот. Људи који га воде некада су били у Звездином сервису и сад схватам да су они у праву кад гледају на њега као и на сваки други клуб. Мени је бивши председник Звезде Стојаковић говорио: "Жао ми је што не могу да те доведем у Звезду". Знао је да сам сто одсто Партизанов човек...

Постао је први тренер Партизана у сезони 1999/2000, али је смењен већ после два месеца:

– Испало је да сам после петооктобарских промена био неподобан, пошто је клуб тада водио СПС, са Ивицом Дачићем. Чекали су први пораз да ме смене...

--------------------------------------------------------------------------

Имам жељу да водим тим

– И даље имам жељу да водим тим, да се радујем и патим с њим. У Европи бих одмах прихватио понуду, а у Србији бих тражио озбиљан програм. За 28 година рада стекао сам богато искуство – каже Трајковић.