Zloglasni Soi Fon

Kineska mafija danas je jedna od najmoćnijih i najbrutalnijih kriminalnih organizacija, raširena po celom svetu. Bavi se svim i svačim, a najviše otmicama i ucenama. Zbog dobrih veza sa inostranim tajnim službama smatraju je „nevidljivom”, kao drugu stranu Meseca.

Profesor kriminologije Su Đijan kaže da je „davno prohujalo vreme kada su Kinezi imali isti ili makar sličan standard”. „Sve dublji jaz i raširena pohlepa za novcem doneli su Kini, naročito u poslednjih nekoliko godina, i opasne kriminalce – hladnokrvne ubice i beskrupulozne pljačkaše”, tvrdi Su.

„Trijade su van kontrole”, upozorava profesor Cai Šaoćing, ekspert za kinesku mafiju, ističući da „mafijaški gangovi prete da ugroze socijalnu stabilnost Kine”. Cai je procenio da „u Kini danas ima najmanje milion članova trijada”, optužujući „korumpirane državne službenike i policajce da su omogućili opasnim mafijaškim udruženjima da deluju širom Kine”.

Kineske vlasti su tek pre nekoliko godina prvi put javno priznale postojanje domaćih organizovanih gangova, onda kada su trgovina ljudima, oružjem i drogom dostigli alarmantan nivo.

Kinesko ime za trijade glasi „hei šehui” (tajno društvo). Osnovane su u 17. veku kao moćne grupe, organizovane na teritorijalnim, društvenim ili mističnim osnovama – zbog otpora prema korumpiranoj dinastiji Ćing.

Na njihovim crnim zastavama nalazili su se crveni mač i žuti ravnostrani trougao: jedan krak je predstavljao nebo, drugi – zemlju, a treći – čoveka. Otud i naziv – trijade.

Neke trijade, kao što je krajnje tajanstveni Beli lotos – koji je davno nastao u severnoj Kini, ostale su van kriminala i danas neguju samo bliske ritualne veze taoizma i drevnog misticizma. Ali, većina se davno odrekla verskih ceremonija i upustila se u kriminal i nasilje, po ugledu na danas najzloglasnije trijade – 14K i Soi Fon.

Trijade su početkom 20. veka imale izvesnu političku moć. Vrhunac su dostigle 1911. godine, kada su pomogle nacionalistima u slamanju poslednje kineske dinastije Ćing. Posle pobede komunista Mao Cedunga i slamanja trgovine opijumom, mnoge trijade su pobegle na Tajvan, u Makao i Hongkong.

Kada je uhapšen osnivač najmoćnije trijade 14K general Kuomintanga Kot Suivong, trijade su izgubile poslednji tračak političke motivacije i uplovile u kriminal. Posle frakcionaštva u 14K, broj trijada se naglo povećao, što je često dovodilo do krvavih međusobnih obračuna.

Borba protiv tiranije i zaštita nemoćnih davno je ustupila mesto otmicama, ucenama, kocki, prostituciji i švercu opijuma. Danas su sve azijske zemlje koje proizvode opijum, naročito u „Zlatnom trouglu” (Burma, Laos i Tajland), pod kontrolom kineskog podzemlja.

Kineska emigracija izvezla je ovu mafiju u razne krajeve sveta. San Francisko, Njujork, Vankuver, Sidnej, London, Mančester i Amsterdam samo su neke od metropola u kojima je odavno otkriveno prisustvo trijada.

Oblast delovanja savremenih kineskih gangova mnogo je šira od otmica, ucena, podvođenja, pljački i ubistava: kompjuterska piraterija, falsifikovanje kreditnih kartica i šverc emigranata predstavljaju samo nekoliko novih aktivnosti kineskih trijada. Sve ovo praćeno je širokom i efikasnom mrežom pranja novca.

Kineska mafija ne praktikuje spektakularne poljupce smrti i grozomorne konjske glave u krevetu. Veliki deo pravog lica trijada prekriven je velom duboke tajne. I tradicionalnim kodeksom ćutanja.