Euleks nije doneo pravdu

Euleks za deset meseci završava svoju misiju na Kosovu i odlazi iz južne srpske pokrajine, ali je već sada izvesno da za njim niko neće žaliti. Ako se oko nečega slažu kosmetski Srbi i Albanci, to je da je učinak ove misije za sedam godina više nego mršav.

I jedni i drugi, svako iz svojih razloga, smatraju da Euleks nije ispunio svoj zadatak, odnosno da nije doneo pravdu na osetljivom terenu kakav je Kosovo.

Šef Euleksa Gabrijel Meuči ipak nije nezadovoljan učinkom i to je slikovito objasnio: „Misija Euleksa nije poverena supermenima koji su došli da hapse svakog na Kosovu.”

Iljir Deda, poslanik „Samoopredeljenja”, pokreta koji se najviše bunio protiv Euleksa, kaže da su rezultati ove misije ravni nuli. I Rada Trajković je nezadovoljna učinkom misije EU, ali ipak smatra da bi Srbi bez prisustva Euleksa bili više ugroženi.

Kada je pre sedam godina pokrenuta inicijativa (pre svega od strane onih država koje nisu priznale Kosovo – Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra) da se nađe pravni okvir pomoću koga bi Brisel preuzeo od UN ingerencije nad Kosovom, zvanični Beograd je podržao tu ideju. Naime, tadašnja vlast, predvođena Demokratskom strankom, i pored brojnih kritika i upozorenja o mogućim štetnim posledicama ideje da se UN maksimalno razvlaste na Kosovu, ipak je dozvolila dolazak misije Euleksa. Priština se, međutim, usprotivila.

Pravnu podlogu za formiranje Euleksa pružio je takozvani plan u šest tačaka koji su potpisali generalni sekretar UN Ban Ki Mun i tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. SB je na sednici 26. novembra 2008. jednoglasno podržao plan generalnog sekretara UN o „rekonfiguraciji Unmika”, čime su otvorena vrata za raspoređivanje misije EU na Kosovu. Kako je tada precizirano, Euleks je trebalo da bude statusno neutralna misija, ali se na terenu vrlo brzo pokazalo da taj princip neće biti „sveto pismo” za Brisel.

Najavljena iz evropskih centara moći kao dobitna kombinacija koja će primenom evropskih standarda u pravosuđu, carini i policiji uvesti red u kosovsko društvo, misija Euleksa je postala najveći izvor korupcije i deo problema koji pokušava da reši. Zatvaranje krivičnog postupka protiv komandanta OVK Fatmira Ljimaja i vođenje procesa protiv Olivera Ivanovića, kojeg, uprkos svim iskazima koji ga oslobađaju odgovornosti, i dalje drže u pritvoru, samo su primeri koji pokazuju da su međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji prihvatili lokalni način ponašanja, umesto da uvedu pravne standarde zemalja iz kojih su došli.

Sadašnji šef misije Gabrijel Meuči, međutim, smatra da oni ipak nisu tako loši, jer su do sada njihove sudije izrekle 550 presuda. Na zamerku da njihovi tužioci za sedam godina nisu uspeli da procesuiraju nijednu „krupnu političku ribu” iz Prištine, Meuči je odgovorio da „Euleks nije kompanija za ribolov”.

Verovatno su zbog toga u njihovim sudovima najčešće procesuirani kradljivci jabuka i automobila, kako je to ironično konstatovao Andrea Kapusela, bivši italijanski zvaničnik na Kosovu, koji je vodio jedinicu za ekonomske i finansijske poslove pri Međunarodnoj civilnoj kancelariji u Prištini. On navodi da od svih slučajeva korupcije na visokom nivou, njih oko 25, kojima se Euleks bavio od 2008, nijedan nije rezultirao osuđivanjem osumnjičenog iz kosovske političke elite.

Razloge za to Kapusela vidi u tome što EU i SAD štite kosovske političare na vlasti, što je nazvao „paktom o nenapadanju”. Zapad je, kako on ocenjuje, to učinio kako bi svetu dokazao da je njihov „projekat Kosovo” uspešan.

Komentarišući učinak Euleksa, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić pita koliko je ljudi koji su imali stanarsko pravo na Kosovu i Metohiji ili onih kojima je oteta privatna imovina ili celokupan njihov životni doprinos razvoju Kosova, dobilo nešto zahvaljujući radu te misije.

„Koliko je odgovornih za ratne zločine u periodu rada ove misije kažnjeno, koliko se vođa organizovanog kriminala našlo iza rešetaka, za koliko je mesta na listama koje indeksiraju Kosovo i Metohiju kao visokorangiranu destinaciju za organizovani kriminal Kosovo i Metohija palo ili poraslo za vreme mandata Euleksa”, kaže Đurić za „Politiku”.

Predsednica NVO „Evropski pokret” Rada Trajković ističe da je realnost da je ovu kompromitovanu misiju na Kosovu dočekala organizovana kriminalno mafijaška struktura koja je na vlasti i da je misija morala da se prilagodi toj realnosti na različite načine.

„Koruptivni potencijal albanskih kosovskih lidera je ogroman, pa je tako i znatan deo osoblja Euleksa podlegao korupciji. Takvi ljudi su kompromitovali misiju, ali su neki, ipak, sačuvali kredibilitet”, tvrdi Rada Trajković.

Iljir Deda, poslanik „Samoopredeljenja” u kosovskoj skupštini, kaže da je misija Euleksa toliko diskreditovana da bi konačno trebalo da se završi.

„Nisu pomogli u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a još manje u jačanju pravosudnih institucija na Kosovu. Izbegavali su da pokrenu procese protiv istaknutih kosovskih političara, pa su pravna pitanja postala politički problem”, ističe Deda.

S njim se slaže i Marko Jakšić, visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije, koji tvrdi da je učinak Euleksa, kada je reč o srpskoj zajednici – katastrofalan.

„Ispostavilo se, posle sedam godina, da su Srbi sa Kosmeta bili u pravu kada su pisali peticiju i demonstrirali ispred Skupštine Srbije, zahtevajući da Euleks ne dođe. Oni su došli da uspostave još jednu albansku državu na Balkanu i da zatru sve što je srpsko. I u ustavu Kosova piše da je misija EU došla da stvori nezavisnu državu”, kaže Jakšić.

Grafit u Prištini

Nedžmedin Spahiju, profesor Prištinskog univerziteta, ne želi da komentariše pojedinačna suđenja, ali smatra da su misije Euleksa i Unmika ipak zaslužile prelaznu ocenu, doduše dvojku. Podseća da nijedna od ove dve misije nije imala dovoljno hrabrosti da se suoči sa zlom.

„To je mnogo koštalo kosovsko društvo, a koštaće i ubuduće. Na Kosovu postoji nada da će, kad Specijalni sud optuži ’krupne zveri’, lokalno tužilaštvo i sudstvo to ispratiti razbijanjem njihovih mreža”, naglašava Spahiju.

U nameri da sazna šta administracija u Briselu, kao i misija Euleksa u Prištini, misle o svom sedmogodišnjem radu na Kosovu, „Politika” je mejlom poslala pitanja, ali odgovore nismo dobili.

------------------------------------------------------------------------------------------

„Slučaj Bamije” – zemljotres od koga je i Brisel podrhtavao

Najjači udarac po svoj kredibilitet ova misija je doživela u novembru 2014. godine, kada je prištinski list „Koha ditore” objavio da je Euleksov tužilac Britanka Marija Bamije pribavila dokaze kako su dvojica visokih zvaničnika Euleksa primila mito da bi zatvorila najmanje tri velika kriminalna slučaja. Britanski „Gardijan” tada je njene navode ocenio kao „zemljotres čije je epicentar u Prištini, u sedištu Euleksa, ali da tlo podrhtava u Briselu”. Bamijeova je obelodanila da je Odeljenje za borbu protiv korupcije, prisluškujući učesnike nekoliko kriminalnih operacija, presrelo i razgovore glavnog tužioca Euleksa Jaroslave Novotne i predsednika skupštine sudija Euleksa Frančeska Florija, koji su se sastajali sa različitim posrednicima u cilju zataškavanja teških krivičnih dela. Veruje se da su upravo oni doprineli zatvaranju krivičnog postupka protiv Ljimaja.

Umesto da dobije priznanje za savestan i odgovoran rad, Bamijeova je kažnjena. Početkom ove godine suspendovana je zbog sumnje da je prištinskom listu „Koha ditore” predala tajna dokumenta u kojima navodi da su međunarodne sudije na Kosovu u zamenu za novac puštale osumnjičene na slobodu.

------------------------------------------------------------------------------------------

Zaštita svedoka po Euleksu

Sagovornici „Politike” iz Prištine slikovito su objasnili kako izgleda zaštita svedoka na Kosovu koju obavlja Euleks. Svedoka bi „štitili” u kući u centru Prištine, ispred koje bi postavili policajca sa vučjakom. Kada bi novinari pitali policajca koji čuva kuću ko se u njoj nalazi, dobijali bi odgovor o kojoj je osobi reč, iz kojeg je mesta i u kojem je postupku svedok. Na kraju su se svi svedoci brzo predomislili i promenili iskaz pred sudom.

To je verovatno i razlog zašto je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti rekao da nikakve osetljive informacije, kao što su identitet svedoka i njihove izjave, neće ustupiti sve dok ne budu postojale „apsolutne garancije” da će se informacije strogo čuvati. Posebno je spomenuo nesposobnost Euleksa da razvije instrumente za sprovođenje zaštite identiteta svedoka ili sprečavanje da procure obaveštajni izveštaji.