Gospa iz Međugorja na iskušenju u Vatikanu

„Svet je u trenutku iskušenja, jer je zaboravio i napustio Boga.” Datiran 25. avgusta, ovo je deo jedne od poslednjih poruka Gospe iz Međugorja, objavljen na zvaničnom sajtu ovog svetilišta u Bosni i Hercegovini. Tu se javnost redovno obaveštava o Gospinim ukazanjima i porukama koje ona navodno upućuje preko takozvanih videlaca još od 24. juna 1981. godine, kada je šestoro mladih iz župe Međugorje, prema sopstvenom svedočanstvu, na brdu Crnica videlo „belu pojavu s detetom u naručju”. Do danas, troje od njih i dalje svakodnevno primaju navodne Gospine poruke, dok ostali imaju ukazanja jednom godišnje.

Međutim, nije samo svet u trenutku iskušenja, na testu je i sama međugorska Gospa, o kojoj bi uskoro zvanično trebalo da se oglasi i Sveta stolica, posle godina ispitivanja, vatrenih polemika i oko 45.000 navodnih ukazanja.

O međugorskom fenomenu, koji u hercegovačko mestašce sa oko 4.000 stanovnika privlači, kako se procenjuje, čak milion vernika godišnje, sudeći prema najavama, Vatikan bi mogao da se oglasi već ove jeseni. Izveštaj komisije koja je četiri godine proučavala Gospina ukazanja i Međugorje završen je još početkom ove godine i predat Kongregaciji za doktrinu vere, a s nalazima je upoznat i sam papa Franjo. On je izjavio da je komisija, koju je predvodio kardinal Kamilo Ruini, obavila dobar posao i da je blizu donošenja odluke. Pre nego što se oglasi poglavar Rimokatoličke crkve, o izveštaju će mišljenje dati Kongregacija za nauk vere, čije se zasedanje takođe očekuje ove jeseni.

Na talasu papinih izjava da Gospa nije „službenica pošte” da svakodnevno šalje svoje poruke, kao i da zakazani susreti s Gospom, jer se nekima od videlaca javlja tačno određenog dana, nisu u skladu s hrišćanskim identitetom, mnogi su doneli preuranjeni zaključak da će Sveta stolica staviti tačku na ukazanja i diskreditovati Međugorje. Pojedini italijanski mediji čak su preneli nezvanična saznanja da je Kongregacija za doktrinu vere donela negativan zaključak o autentičnosti izveštaja o Gospinim ukazanjima, ali je stigao demanti iz Vatikana i pojašnjenje da ova kongregacija još nije ni održala sastanak.

Sveta stolica uspela je da izveštaj zadrži u tajnosti. Ni nezvaničnim kanalima nije moglo da procuri mnogo više od nagoveštaja i nagađanja. Pojedina od njih idu u pomirljivom smeru: da će Međugorje biti prepoznato kao svetilište, ali da će se Vatikan ograditi od nadnaravnih ukazanja, koja godinama unazad izazivaju ozbiljnu sumnju, ne samo zbog ogromnog broja Gospinih javljanja, već i zbog mnogih drugih nelogičnosti koje se vezuju za međugorsku Majku Božju, a koja su teško uklopiva u crkveno učenje.

Ratko Perić, mostarski biskup na čijoj se teritoriji nalazi svetski poznato mesto hodočašća, pita se u svom tekstu o Međugorju kako je moguće da međugorska Gospa poručuje videocima da im ne treba lična molitva, kada se čak i Isus prvo molio za sebe, pa onda za apostole i ceo svet. Biskupu Periću sumnjivo je i to što se međugorska Gospa nijednom nije zabrinula zbog raskola koji preti Mostarsko-duvanjskoj biskupiji zbog neposlušnih franjevaca. Pojedini, isterani iz franjevačkog reda, silom su zauzeli nekoliko župa, a šest ili sedam redovničkih zajednica svojevoljno se naselilo u Međugorje. Buntovnicima koji odbijaju poslušnost zvaničnim crkvenim vlastima Gospa je, čak, preko videlice Vicke Ivanković, navodno, raskolnički poručila: „Ne slušajte nikoga!” Biskup Perić, nije u lošim odnosima samo sa odmetnutim franjevcima. On je u „tihom ratu” i sa onima koji su ostali u crkvenom poretku, sa ocima iz ovog monaškog reda čijoj je pastoralnoj brizi poverena župa Međugorje. O zahlađenju odnosa svedoči i konstatacija sa zvaničnog sajta svetilišta da nadležni biskup ne dolazi u ovu župu. Osim kada mora – iz službenih razloga. Istina, kako se dalje navodi, on je 2001. godine izrazio zadovoljstvo načinom na koji župnik upravlja ovom župom, ali je i ponovio da ne veruje u natprirodnost ukazanja.

----------------------------------------------------------------------

Ovog leta prepolovljen broj hodočasnika

Međugorska Gospa promenila je ne samo duhovni, već i ekonomski život ovog mesta. Hodočasnici mogu da biraju hoće li iznajmiti samo krevet ili odsesti u hotelu sa četiri zvezdice sa bazenom i spa-centrom. Takav luksuz odskače u sredini gde mesta sa 4.000 stanovnika obično tavore u nezaposlenosti, problemima s niskim natalitetom i odlivom stanovništva. Papine izjave u kojima je većina prepoznala Međugorje, ali i ranije odluke Vatikana da preporuče američkim sveštenicima da ne vode hodočasnike u ovo mesto, kao i brojna otkazivanja nastupa videlaca širom sveta, nisu prošli bez posledica po verski turizam ovog hercegovačkog mesta. Pojedini turistički vodiči požalili su se stranim novinarima da se broj hodočasnika ovog leta prepolovio. Ipak, bez obzira na sve, hiljade ljudi i dalje pohode Međugorje. 
-----------------------------------------------------------------------

Ni reči o srpskim žrtvama

Ukazanja međugorske Gospe pod znak pitanja stavljaju i lokalni, hercegovački Srbi. Međugorska Gospa, podseća na svom sajtu Udruženje Prebilovčana, ukazala se u neposrednoj blizini jama u koje su tokom Drugog svetskog rata bacani muškarci, žene i deca, većinom srpske nacionalnosti. Bogorodica se navodno ukazala se na mestu stradanja velikog broja nevinih ljudi, a da o tome nikada ništa nije poručila. Naprotiv, kult međugorske Gospe uveliko je zasenio sećanje na tragične događaje iz Drugog svetskog rata.