Ovde se ponovo osećamo kao ljudi

U neposrednoj blizini srpsko-makedonske granice, u Miratovačkom polju, dva kilometra od sela Miratovac, pre 15 dana otvoren je privremeni kamp za migrante. Stižemo u društvu Dejana Milisavljevića iz Komesarijata za izbeglice i migracije, koji nam je i omogućio ovu posetu. Jer, ući u kamp nenajavljen i bez propusnice – nemoguća je misija.

Zatičemo oko 600 izbeglica. Upravo im je saopšteno da će autobusima biti prevezeni u Prihvatni centar u Preševu. Tu informaciju pozdravljaju povicima odobravanja i aplauzima. Jer, znaju da će ih tamo registrovati, a potom mogu da nastave put ka Zapadnoj Evropi. Dobra vest kao da briše umor s njihovih lica. Dvanaestočasovni boravak u Miratovcu je okončan. Okrepili su se i odmorili, kako sami kažu, dobili su sve što im je bilo uskraćeno u zemljama preko kojih su došli do Srbije.

Prilazimo dvojici mladića, želimo da saznamo ko su, odakle su i gde idu. Pristaju na razgovor. Alit je iz Avganistana, Ahmal je Sirijac. Vršnjaci su, imaju po 25 godina. Još nešto im je zajedničko – iz svojih zemalja otišli su zbog rata i teškog ekonomskog stanja. Pokušaće, kažu, da novi život započnu u Nemačkoj. Nemaju nikoga tamo, ali, kako ističu, pokušaće da se snađu, zdravi su i pametni.  Znaju sve da rade.

Obojica nose ružne uspomene iz Grčke i Makedonije.

– Nisu nam dali ni hranu ni vodu. Maltretirali su nas i tukli na granici. Ovde je sasvim druga priča. Svaka čast i hvala Srbiji. Ponovo smo se osećali kao ljudi. To nećemo nikada zaboraviti – dopunjuju jedan drugog Alit i Ahmal.

Muhamed Emin ima 32 godine. Sirijac je iz Damaska. Pre nego što je zemlja počela da tone u haos i rat, živeo je pristojno i srećno sa svojom sedmočlanom porodicom. Radio je kao dostavljač lekova zdravstvenim ustanovama u rodnom gradu. U Miratovac je stigao sa suprugom i dvomesečnom bebom. Veruje da će sa svojima ponovo biti na okupu, negde u zapadnom svetu, gde se nada da će moći da ostane. Zadovoljan je i zahvalan na svemu što Srbija čini za migrante, ali azil u našoj zemlji neće tražiti.

– Put dovde prevalili smo za 25 dana. Strašno je naporno, ali idemo dalje, moramo izdržati. Zbog nas koji smo ovde, ali i onih koji su ostali u Siriji. Kada se sredimo, moram da ih izvučem otuda – ističe Muhamed, koji nije želeo da ga fotografišemo, ali je dozvolio da slikamo njegovu ćerkicu koja je spavala u majčinom naručju. Trenutno je ovde najmlađa. Mnogo je dece ovuda prošlo na rukama roditelja. Najmlađa beba imala je deset dana. Rođena je u putu…

U prihvatnom centru u Preševu spremni dočekuju dolazak grupe migranata iz Miratovca. Sve ekipe su mobilne. Na ulazu stroge mere obezbeđenja. Ko kako stigne i izađe iz autobusa, staje u red. Nema nestrpljivosti i nervoze, niko se ne gura. Migranti ovde u upitnike upisuju lične podatke, evidentiraju se, fotografišu ih i uzimaju otiske prstiju. Kome je potrebna medicinska pomoć, dobiće je od vojnih lekara iz Niša, koji su tu non-stop. Nakon okončanja administrativne procedure, izbeglice dobijaju potvrdu koja im važi 72 sata. U tom periodu mogu da se kreću po Srbiji. Dobiće i suve obroke: paštetu, ribu, konzerve, mesni narezak, hleb, flaširanu vodu... 

I dok se spremamo za odlazak iz Preševa, stiže vest da grupa od nekoliko stotina izbeglica pristiže iz Makedonije u kamp u Miratovačkom polju. Svi u Prihvatnom centru znaju da to znači još jedan krug administrativnih procedura, ukazivanja lekarske pomoći, podele namirnica. Jedino što niko ne zna je – dokle će sve ovo trajati.

U Preševu registrovano 40.000 migranata

Od 8. jula, kada je prihvatni centar u Preševu otvoren, pa do juče, kroz njega je prošlo nešto više od 40.000 registrovanih migranata. A kroz privremeni kamp u Miratovcu, za dve nedelje, oko 12.000. Najviše ih je iz Sirije i Avganistana. Ima ih i iz Nigerije, Konga, Pakistana... Migranti najčešće žele da stignu u Nemačku, Švedsku ili Englesku.