Nemci u Bavarskoj prave prvi sabirni centar

Bavarska se priprema da postane prva nemačka država koja će otvoriti centar za prihvat i smeštaj azilanata isključivo sa Balkana. Kako izveštava nedeljnik „Cajt”, prvi takav centar biće formiran u bivšoj kasarni, u predgrađu Ingolštata.

Pokrajinska vlada u Minhenu planira da ovaj centar bude osposobljen za prijem 500 izbeglica iz jugoistočne Evrope. Predviđeno je da u ovoj južnoj nemačkoj pokrajini budu otvorena tri takva centra „specijalizovana” za prihvat balkanskih izbeglica sa ukupnim kapacitetom od hiljadu i po mesta.

Odluka bavarskih vlasti da formiraju specijalne centra za ljude sa Balkana koji traže azil u Nemačkoj – usvojen u julu – izazvala je oštre kritike u Nemačkoj. Bavarci, međutim, odbacuju sve primedbe i tvrde da je njihova odluka pragmatična i korisna.

„Takvi centri imaće važnu ulogu u našoj nameri da smanjimo pritisak izbeglica, najviše zbog činjenice da migranti sa Balkana tek u retkim, pojedinačnim slučajevima, dobijaju pravo na azil u Nemačkoj”, kaže bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman. „Naš cilj je da drastično smanjimo period rešavanja zahteva za azil. Ceo proces – od podnošenja zahteva do dobijanja odgovora vlasti – trebalo bi da maksimalno traje šest nedelja”, izjavio je Herman onlajn izdanju nedeljnika „Cajt”.

Kada je reč o podnosiocima zahteva za azil sa Balkana, koji u ukupnom broju zahteva učestvuju sa oko 40 odsto, nemački političari traže da se Albanija, Kosovo i Crna Gora proglase zemljama sigurnog porekla, što je status koji već imaju Srbija, Bosna i Makedonija. Statistika pokazuje da su građani Srbije u julu podneli  ukupno 2. 377 zahteva za azil i tako se našli na trećem mestu, iza Sirije i Albanije, saopštilo je nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova podatke Savezne službe za migracije i izbeglice.          

Broj zahteva za azil građana Srbije povećava se, pošto je u maju bilo podneto 1.990, a u junu 2.240 zahteva, pokazuju podaci prema kojima je u julu u Nemačkoj ukupno bio podne 37.531 zahtev, što je za 93,2 odsto više nego u julu 2014. godine. Iza Srbije se, po broju zahteva u julu, nalaze Avganistan, Irak, Makedonija, Kosovo, Eritreja i Bosna i Hercegovina.