Od velike vlage telo „proključa”

Taman kada smo pomislili da smo iskusili sve izazove ovog vrelog leta, poslednjih dana zadesila nas je vlažnost vazduha koja u večernjim satima prelazi 70 procenata.  Vlaga u vazduhu doslovno može da se – namiriše!

– To je zato što smo zbog visokog procenta relativne vlažnosti vazduha, visoke temperature i odsustva vetra suočeni sa takozvanim letnjim smogom. Zato u gradovima intenzivnije osećamo neprijatan miris sa udaljenih farmi. Vlažan vazduh lakše vezuje brojne čestice zagađenog vazduha. Sve to opterećuje organe za disanje, srce i krvne sudove – kaže dr Branislava Matić Savičević, specijalista higijene i šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu Instituta za javno zdravlje „Batut”.

Zbog vlažnog vazduha muče nas i nesanica, umor, glavobolja, malaksalost, razdražljivi smo, osećamo stomačne tegobe i bolove u želucu…

Naša sagovornica objašnjava i zašto je mnogima najteže noću: tokom spavanja se ne može brisati znoj, a taj vlažni sloj ometa prirodno hlađenje tela, pa se budimo jer smo pregrejani. Zato je, kaže, dobro na spavanje poneti i – peškir, baš kao što što ga na posao nose profesionalni vozači. Kada nas vrućina probudi usred noći, valja se prebrisati, da bar nakratko koža bude suva.

Dr Matić Savičević naglašava da vlažnost vazduha u prostorijama jedino mogu da suzbiju klima-uređaji.

Dr Srđan Borjanović sa Instituta za medicinu rada navodi da ne postoje dugoročne zdravstvene posledice kombinacije visoke temperature i velike vlage.

– Opasniji je toplotni udar, koji može da bude i smrtonosan. Pre njega, mogu da se jave toplotni grčevi, nesvestica, glavobolja, crvenilo kože i povišena telesna temperatura, preko 37 stepeni – upozorava dr Borjanović i dodaje da su toplotnom udaru izloženi oni koji rade na otvorenom.

– Unošenje tečnosti pomaže samo da se nadoknadi tečnost koja se pojačano gubi znojenjem, ali ona sama po sebi ne doprinosi rashlađivanju organizmu – kaže dr Borjanović.