Održan parastos žrtvama „Medačkog džepa”

BEOGRAD – U crkvi Svetog Marka je povodom 22. godišnjice agresije hrvatske vojske na Medački džep, održan parastos žrtvama te akcije u kojoj je ubijeno 88 Srba.

Srpska sela u blizini Gospića - Divoselo, Čitluk, Počitelj i Ornice - potpuno su opustošena 9. septembra 1993. godine.

Nekadašnji stanovnik Divosela Mile Raičević rekao je novinarima da je tog i narednih par dana ubijeno 88 Srba, među kojima je bilo vojnika, policajaca i civila.

„Civili, njih 36, mahom su bili stariji ljudi - starice i starci od 60 do 90 godina. Tragedija je bila u tome još veća što su ti bojovnici mnoge od tih ljudi u Divoselu i poznavali, zajedno sa njima nekada sedeli u školskim klupama, išli na slave, pijace, a 9. septembra 1993. su počinili pogrom”, istakao je Raičević.

Kako je naveo, hrvatska vojska je iznenadila narod u tim selima i napala ih, iako su ona bila pod zaštitom UN, pod zaštitom UNPROFOR-a, koji se povukao i propustio hrvatsku vojsku.

„Ova sela su pred sam Drugi svetski rat 1939. godine imala 4.500 stanovnika, danas nema gotovo nikoga. Danas kada čovek dođe u ova sela u kojima skoro niko ne živi, ima osećaj da je došao u prostor u kome je vreme već odavno stalo. Tamo preko leta retko dođe po neka porodica da obiđe groblja, zapali sveće i oseti miris porodičnog ognjišta”, naveo je Raičević i dodao da danas jedino ruševine i groblja nagoveštavaju da se nekad živelo u tom kraju.

Vera Potkonjak, koja je prebegla iz Divosela u Srbiju, došla je na parastos bratu koji je nastradao u napadu hrvatske vojske tog dana.

„U tragediji mog srpskog naroda, moga i ostalih sela, poginuo je i moj jedini brat Đorđe. Imao je 41 godinu i bio je diplomirani ekonomista. 10 dana trajala je agonija, nismo znali gde je on, da li je preživeo, da li će izaći iz tog čuda. Međutim, po razmeni, kad je hrvatska strana leševe vratila Srbima, među njima je bio i moj jedini brat”, seća se Potkonjak.

Parastos nastradalima organizovalo je udruženje porodica nestalih i poginulih lica „Suza”.