„Bild” u znak protesta uklonio sve fotografije

Fotografija mrtvog trogodišnjeg sirijskog dečaka Ajlana Kurdija kojeg je Sredozemlje izbacilo na obalu Turske užasnula je svet, ali i podstakla raspravu da li su urednici najuticajnijih štampanih medija širom sveta, među kojima je u Srbiji jedina bila „Politika”, pogrešili što su ovu potresnu fotografiju uopšte objavili. Na udaru kritika u Nemačkoj našao se najtiražniji dnevni list „Bild”, čije je uredništvo svim kritičarima prekjuče priredilo svojevrstan odgovor.

Ovaj tabloid, koji se dnevno prodaje u nekoliko miliona primeraka, uklonio je sve fotografije iz svog štampanog i onlajn izdanja (sem onih koje su deo reklama) u pokušaju da dokaže da fotografije malog Ajlana doprinose debati o tome da li bi trebalo da bude promenjen odnos Evrope prema izbeglicama, koje, bežeći od ratova, pokušavaju da se dokopaju njenog tla. Uredništvo „Bilda” je saopštilo da je fotografija dečaka koji je stradao sa petogodišnjim bratom i majkom „izazvala zaprepašćenje i sažaljenje” i „prodrmala iz sna milion ljudi”, uporedivši tu fotografiju sa čuvenom fotografijom vijetnamske devojčice koja beži od napada napalm-bombom, snimljenom tokom rata u Vijetnamu.

„Svet mora da vidi istinu kako bi se promenio”, saopštili su urednici „Bilda”, koji su prošle nedelje celu svoju poslednju stranu posvetili uznemirujućim fotografijama dečaka koji je ležao licem ka zemlji na plaži u Bodrumu, pri čemu su fotografije objavljene na crnoj podlozi, uz molbu da se u Evropi uradi nešto povodom ovog pitanja. „Evropa, ovaj bogati kontinent, biće kriv ako nastavimo da dozvoljavamo da se deca dave u blizini naše obale. Imamo suviše brodova, suviše helikoptera, suviše izviđačkih planova da bismo nastavili da samo posmatramo ovu nesreću.”

„Bild”, koji je minulih meseci u Nemačkoj bio prepoznatljiv po beskrupuloznoj antigrčkoj kampanji, u kojoj je zagovarao izbacivanje Grčke iz evrozone, sada je krenuo u kampanju „Mi pomažemo”, u kojoj je pozvao TV zvezde, biznismene, poznate sportiste, umetnike i ostale javne ličnosti da se pokrenu u borbi protiv mržnje prema izbeglicama.

U sklopu te kampanje, ovaj list je, uz još jedan dnevni list, objavio poseban dodatak na arapskom jeziku, u kojem je poželeo dobrodošlicu izbeglicama i pružio im savet gde i kome da se obrate za pojedine usluge. Na mapi Berlina, koja ima nazive ulica na arapskom, označeni su centri za prihvat izbeglica, medicinske klinike, igrališta za decu, škole stranih jezika koje nude besplatne kurseve i druga mesta koja bi mogla da zatrebaju izbeglicama.