Život na agregatima u Kosovskom Pomoravlju

Kosovsko Pomoravlje – Na kontrolnom punktu „Bela zemlja“, jednom od dva prelaza ka Kosovskom Pomoravlju, već je visoko na jarbol okačena zastava tzv. države Kosovo, carinici rutinski obavljaju svoj posao, a na pitanje da li ima dužih zadržavanja kažu da je putnika, u obava pravca, poslednjih dana sve manje.

U Kosovskom Pomoravlju trenutno živi oko 15.000 Srba, spremnih da ovde ostanu, na svojoj zemlji, nadajući se pomoći od matice. Nekada je u Kosovskom Pomoravlju, koje čine četiri opštine – Gnjilane, Kosovska Kamenica, Vitina i Novo Brdo, bilo više od 100.000 Srba. Primera radi, u Gnjilanu je pre nekoliko decenija bilo oko 60.000 stanovnika, od kojih su Srbi činili dve trećine. Danas ih je tek pedesetak, okruženih bodljikavom žicom, u blizini crkve. Na području Kosovske Kamenice ostalo je desetak hiljada Srba, koji žive u teškim uslovima, posebno od dolaska Kfora. Slična situacija je i u Novom Brdu i Vitini.

Srbi iz ovih krajeva su ranijih godina uglavnom radili u gnjilanskim fabrikama, ali danas za njih nema posla u lokalnim preduzećima koja su „preuzeli“ Albanci. Meštani se mahom bave poljoprivredom i stočarstvom, poneko građevinarstvom. Oni koji su posle bombardovanja ostali na svojim ognjištima rešeni su da tu budu i dalje. Veruju da će im Srbija pomoći, da ih neće ostaviti na cedilu.

U Velikom Ropotovu, koje je uz Ranilug najveća MZ u Kosovskom Pomoravlju, postoji osmogodišnja škola „Trajko Perić“, zatim gimnazija, tehnička i medicinska škola.

– U selu Boževcu je početkom sedamdesetih bilo čak 120 učenika, danas ih u osam razreda ima samo osmoro. Ipak, ne gubimo nadu. Naša deca se školuju po obrazovnom sistemu Srbije – kaže za „Politiku“ nekadašnji direktor škole „Trajko Perić“, a danas profesor, Živorad Stamenković.

– Ko radi u obrazovanju i zdravstvu dobija plate u dvostrukom iznosu. Opštinski organi u Kamenici i Ranilugu takođe funkcionišu, isplaćuju se i penzije. Predložićemo nadležnima da svaki punoletni građanin ovde dobija minimalac, čime bi mogao da poboljša svoju egzistenciju – ističe Stamenković.

Mladih je u Kosovskom Pomoravlju sve manje, odlaze put većih gradova, a poslednje dve-tri godine posao traže i u Crnoj Gori.

– Ukoliko bi država počela ozbiljnije da investira i zapošljava naše stanovništvo, verujem da niko iz ovih krajeva ne bi otišao. Država je na potezu, mi smo i do sada pokazali da imamo mnogo strpljenja – kaže Živorad Stamenković.

Kao i svuda u južnoj pokrajini, i u Kosovskom Pomoravlju je veliki problem snabdevanje električnom energijom. Struje ima samo po nekoliko sati dnevno, pa se stanovništvo ispomaže agregatima, koje ima većina domaćinstava. Prodavnice prehrambene robe su uglavnom dobro snabdevene, roba stiže iz centralne Srbije, ali se dobavlja i iz magacina koje drže Albanci. Žitelji Kosovskog Pomoravlja prate programe RTS-a, Pinka, niške TV Belami i B92, a odnedavno im je uvedena i kablovska televizija. Dnevne novine stižu sporadično, uglavnom „Politika“, „Novosti“ i „Jedinstvo“.