„Severni tok 2” naljutio istočnu Evropu

Od našeg specijalnog izveštača

Krinica, Poljska – Odluka zapadnoevropskih energetskih giganata da sa ruskim „Gaspromom” uđu u projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2”, koji će duplirati količinu gasa koja dolazi iz Rusije u Nemačku, u najmanju ruku razbesnela je bezmalo sve istočnoevropske lidere. Za poljskog predsednika Andžeja Dudu to je udar na „jedinstvo Evrope”, za slovačkog premijera Roberta Fica „izdaja”, a za ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka ceo plan o proširenju gasovoda je „antievropski i antiukrajinski”.

Ruski energetski gigant je 4. septembra sklopio akcionarski ugovor sa nemačkim koncernima E.ON i BASF, holandsko-britanskim „Rojal Dač Šelom”, austrijskim OMV-om i francuskim „Enžijem” o izgradnji novog kraka gasovoda „Severnog toka”, koji bi od 2019. trebalo da od Rusije ide ispod Baltičkog mora do Nemačke. Kapacitet ove dodatne dve cevi gasovoda, koji zaobilazi Poljsku, Ukrajinu i Slovačku kao dosadašnje tranzitne zemlje, biće toliki da će moći da podmiri oko 15 odsto ukupnih potreba EU za gasom.

Kako je saopšteno, „Gasprom” ima 51 odsto udela u projektu, E.ON, „Rojal Dač Šel”, OMV i BASF po 10 odsto akcija, a „Enži” devet odsto akcija.

„Iznenada stiže najava iz ’Gasproma’ da je potpisan ugovor sa kompanijama iz zapadnih članica EU o izgradnji novog kraka ’Severnog toka’. Oni nas prave idiotima”, rekao je Fico u Kijevu, dodajući da se mesecima na sastancima Evropskog saveta razgovara o potrebi da se pomogne Ukrajini da ostane gasnotranzitna zemlja i da joj se pomogne u teškim zimskim mesecima. „Oni su izdali jednu članicu EU – Slovačku – i time su išli protiv političkih diskusija o Ukrajini, koji su vođeni na sastanku Evropskog saveta.”

Slovačka je glavna ulazna tačka za ruski gas koji ide gasovodima preko Ukrajine u Evropsku uniju. Međutim, Rusija nastoji da zaobiđe Ukrajinu kao tranzitnu zemlju pa je tako pokušala da izgradi „Južni tok”, a u međuvremenu pokušava da napravi dogovor i oko „Turskog toka”.

Prema rečima Fica, proširenjem „Severnog toka” Ukrajina će izgubiti milijarde evra koje su joj očajnički neophodne, a sada ih zarađuje od nadoknade za tranzit gasa, a i Slovačka će izgubiti stotine miliona evra prihoda.

Ništa manje iznenađen odlukom zapadnoevropskih giganata nije ni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk koji je ovaj plan nazvao „antievropskim i antiukrajinskim”. On ističe da će zbog toga Ukrajina izgubiti dve milijarde dolara prihoda od tranzita gasa u EU, a da će EU izgubiti mogućnost isporuke gasa najkraćim putem preko Ukrajine.

„Taj gubitak iznosi 140 milijardi kubnih metara gasa koji može da ide kroz transportni sistem Ukrajine. To znači da izgradnja ’Severnog toka 2’ ugrožava bezbednost i kontinuitet isporuka zemljama jugoistočne Evrope”, rekao je Jacenjuk.

Konzorcijum energetskih kompanija procenio je da će ih ovaj projekat koštati 9,9 milijardi evra, a da bi kroz ove cevi krajem 2019. trebalo da počne isporuka do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od Rusije do Nemačke.

U obraćanju učesnicima Ekonomskog foruma u Krinici, na jugu Poljske, poljski konzervativni predsednik Andžej Duda kritikovao je ovaj ugovor, ističući da se njime zanemaruju poljski interesi.

„S obzirom na to da je zaključen ugovor o gradnji gasovoda ’Severni tok 2’, koji u potpunosti ignoriše interese Poljske, potrebno je da neko postavi pitanje u pogledu jedinstva dvadesetosmočlane Evropske unije”, rekao je Duda i dodao da ovo postavlja i pitanje jedinstva EU u rešavanju sukoba u Ukrajini. „Nesigurnost u tom kontekstu proizlazi iz egoizma pojedinih zemalja i njihovog potpunog ignorisanja interesa drugih zemalja, zbog čega je teže verovati u jedinstvo Evrope.”

Prema ocenama poljskih stručnjaka koji su učestvovali u debatama ovog foruma, koji važi za „istočnoevropski Davos”, EU je sprečila projekat „Južnog toka” koji je trebalo da zaobilaženjem Ukrajine dopremi novom rutom gas u jugoistočnu Evropu, ali to ne sprečava Nemačku da pomogne Rusiji da ipak zaobiđe Ukrajinu.

Ugovorom o dupliranju kapaciteta „Severnog toga” iznenađen je i Slovak Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetsku uniju.

„Kako je to u saglasju sa našom strategijom o diverzifikaciji u snabdevanju? Kakvu vrstu zaključaka bi trebalo da izvedemo ako je cilj takvog projekta da praktično zatvori ukrajinsku tranzitnu rutu”, zapitao se Šefčovič u razgovoru za evropsko izdanje lista „Politiko”. „Šta to znači za centralnu i istočnu Evropu? Jer ćemo u potpunosti izmeniti gasnu ravnotežu u ovom delu Evrope.”

Prema njegovim rečima, Evropska komisija više insistira na unapređenju postojeće infrastrukture kojom se ruski gas doprema preko Ukrajine u Evropu nego na izgradnji velikih novih projekata.

„Nadam se da ove kompanije razumeju svoju odgovornost za sveukupnu sigurnost snabdevanja cele Evrope a ne samo pojedinih njenih delova”, rekao je Šefčovič, koji je inače zadužen da sa ruskim ministrom energetike Aleksandrom Novakom pregovara o ukrajinskom uvozu ruskog gasa za koji će novac, prema svemu sudeći, dati EU.

Nenad Radičević

-----------------------------------------

Poljska se sprema za uvoz gasa iz Katara

Krinica – Iako poljski političari kritikuju uvećanje „Severnog toka”, tvrdeći da on ugrožava poljsku energetsku sigurnost jer je Poljska tranzitna zemlja za ruski gas preko gasovoda „Jamal–Evropa”, zvanična Varšava uveliko se priprema za uvoz gasa koji ne dolazi iz Rusije. Premijerka Poljske Eva Kopač je na Ekonomskom forumu u Krinici najavila da će dugoočekivano otvaranje terminala za pretovar tečnog prirodnog gasa na severozapadu zemlje biti krajem ove godine. Terminal u luci Svinoujšće na Baltičkom moru proradiće za komercijalnu upotrebu sredinom sledeće godine, Poljaci najavljuju da bi mogao da bude i proširen godišnji kapacitet na 7,5 milijardi kubika gasa koji bi brodovima bio dopreman iz zemalja kao što je Katar.

-----------------------------------------

Sukob oko cene gasa

Krinica – Poljski najveći distributer gasa PGNIG i „Gasprom” pred Arbitražnim tribunalom u Stokholmu pokušavaju da razreše sukob oko formule za izračunavanje cene gasa, budući da Poljaci zbog pada svetske cene nafte i gasa zahtevaju i smanjenje cene koju oni plaćaju za gas usaglašene u dugoročnom ugovoru. Na forumu u Krinici generalni direktor PGNIG-a Marjuž Zaviža rekao je da je uprkos arbitraži teško reći da li će doći do rešenja do kraja godine.