Kad je Hasan sreo Anu

– Zdravo, kako si? Nije bilo lako proći kroz Mađarsku, ali ja sam konačno u Nemačkoj. Srećan sam što sam te sreo u Srbiji – napisao mi je Hasan, Sirijac koga sam nedavno srela u „Miksalištu” dok smo pravili priču o izbeglicama s Bliskog istoka.

Hasan Asabajši je tada preturao po gomili odeće tražeći majicu i patike. Brojeći treći dan beogradskog „staža”, očekivao je prijatelje koji su još bili hiljadama kilometara daleko – u Turskoj. Davno su se dogovorili da će se naći u Beogradu kako bi nastavili putovanje prema Nemačkoj.

Na osrednjem engleskom, pričao mi je o svojoj domovini i rodbini koju je ostavio u Siriji. Oči bi mu potamnele svaki put kada bi se prisetio nevolja kroz koje je prolazio da bi se dokopao Srbije. Osmehivao se dok je naglas maštao da će, kada se sredi, na sigurno dovesti i svoju porodicu, kako bi konačno imali normalan, udoban i bezbedan život. Kao i većini izbeglica, Beograd mu je bio samo usputna stanica na putu do „evropske budućnosti”.

Pristojno i nenametljivo, zamolio me je da „selfijem” ovekovečimo naše poznanstvo. Pristadoh.

Njegov „pametni telefon” bio je na punjaču. Morali smo da se poslužimo mojim. Uz pomoć aplikacije „What's up” fotografiju sam prosledila na njegov broj.

Kada sam završila posao u „Miksalištu”, nasmejani Hasan me je džentlmenski otpratio do kapije. Čvrstim stiskom ruke smo se pozdravili.

Taj razgovor, koji je mogao biti naš prvi i poslednji, ipak nije bio kraj Hasanove i moje „priče”.

Pre nekoliko dana, oglasio se moj „What's up”. Začudila me je poruka od korisnika sa pozivnog broja +963. Bio je to Hasan. Javljao mi je da je bezbedno stigao na odredište.

On je, kaže, dobro, a s rođakom je našao smeštaj u kampu u Gremendorfu.

– Ovde neprestano pada kiša. Ja volim takvo vreme jer su u mojoj domovini zime prekratke – prenosi Hasan prve utiske iz Nemačke.

Hrane i novca ima, a spava na suvom i toplom.

– Nemci su ljubazni i prema nama se odnose sa poštovanjem. Svoju budućnost vidim među njima. Trenutno učim jezik, a kada „propričam” nemački, planiram da nastavim studije – kaže mladić iz Sirije.

Virtuelnom ćaskanju ističe „rok trajanja”. Uz izvinjenje zbog kraja razgovora, Hasan objašnjava da mu je baterija telefona prazna i da će se uskoro ponovo javiti.

Mnoge izbeglice dolazile su i odlazile ostavljajući nas da se zapitamo da li su uspeli da pređu granice i dočepaju se svog sna – Evropske unije. Za Hasana znamo da jeste.