Zlato vesnik krize

Nesigurna novovekovna vremena zlatu vraćaju nekadašnji status sigurnog finansijskog pribežišta – unca žutog metala nikada nije bila toliko skupa kao krajem ove sedmice: na berzi u Singapuru u četvrtak dostigla je cenu od 953,60 dolara. „Bujanje kriza širom sveta, sve slabiji američki dolar i posustala proizvodnja starih rudnika od Južnoafričke Republike do Australije i Perua, lako bi mogli ove godine da podignu cenu unce zlata na 1.000 dolara”, prognozirala je ovih dana berza u Londonu. Berze strateških sirovina širom sveta – nafte, aluminijuma, bakra i globalni trgovci plemenitih metala –poslednjih meseci imaju veoma razvijeni sluh za globalna geopolitička previranja. Na vest da je turska armija u petak ujutru pokrenula novu ofanzivu u oblasti Kurdistana, na severu Iraka, berze u Hongkongu i Londonu su munjevito reagovale.

Pošto je u noći između četvrtka i petka unca zlata u Hongkongu neznatno pojevtinila, na vest o eskalaciji nasilja u Kurdistanu žuti metal je ponovo poskupeo (949,2 dolara), na drugom kraju sveta, u Londonu, cena nafte ponovo se utvrdila „na korak” od 100 dolara. Splet ćudljivih geopolitičkih faktora već mesecima podstiče rekordni skok cene nafte: napeti odnosi Irana i SAD, Vašingtona i Karakasa, previranja u Persijskom zalivu, pobuna na jugoistoku Nigerije, u centralnom Sudanu... Zlato na svetskom tržištu u stopu prati tekući trend skoka poskupljenja nafte. Cena zlata lane porasla je za 50 odsto uprkos smanjenoj tražnji juvelira iz Indije i Kine – već godinama najvećih kupaca zlata (pored draguljara sa Bliskog istoka, Turske i SAD).

Novovekovni šarm zlato na berzama duguje sasvim novom profilu kupaca, koji po tradiciji svoje poslovne etikecije ne nose nakit. Za zlato se, naime, ovih dana najviše otimaju berzanski špekulanti koji povlače basnoslovni novac sa američkog finansijskog tržišta, bežeći ponajviše od posledica kraha američkog hipotekarnog tržišta i sve slabije američke valute. „Zlato ponovo kao nekada postaje globalna moneta”, procenjuje londonski „Fajnenšel tajms”.

Naime, investitori širom sveta ne skrivaju nervozu zbog daljeg kursa vodeće svetske privredne sile SAD, njene sve bezvrednije valute dolara u kojoj se decenijama obračunavala globalna trgovina svim i svačim. Sve veća globalna zebnja od posustajanja američke privrede, smanjene kupovne moći Amerikanaca, rastućeg spoljnog duga SAD, kraha tamošnje stambene industrije, kolapsa vodećih zajmodavaca... podbola je investitore da se ponovo okrenu plemenitim metalima kao sigurnom utočištu u vremenima krize. Željni izvesnog profita, bogati berzanski špekulanti su posle 9. avgusta 2007. godine i objave kraha američkog hipotekarnog tržišta prvo plasirali ogroman novac na tržište nafte. Vodeći naftaški kartel OPEK već mesecima optužuje špekulante za današnju paprenu cenu crnog zlata. Sa stanovišta berzanskih mahera, nafta se poslednjih meseci ipak nije pokazala kao sasvim siguran donosilac profita: cena barela je na primer u novembru 2007. godine pala u jednom trenutku za čitavih 10 dolara. U međuvremenu cene zlata, srebra, platine i paladijuma nisu pokazale takvu kolebljivost. Plemeniti metali pokazuju postojani rast cene, što zbog smanjenih isporuka južnoafričkih, kanadskih i latinoameričkih rudnika, što zbog pojačane tražnje visokorazvijenih industrija – ali ponajviše zbog upliva novih finansijskih igrača na taj teren.

„Bogati investicioni fondovi iz svih krajeva sveta pumpaju sve više novca u trgovinu zlatom: ako stvarno poveruju da je zlato sigurna luka, unca zlata koštaće uskoro preko 2.000 američkih dolara”, procenjuje ugledni bilten Svetskog udruženja potrošača „Agora pablišing”.

Cena zlata je novi signal krize.