Nezavisno Kosovo – ekonomski neodrživo

Nezavisno Kosovo bilo bi, sa ekonomskog stanovišta, apsolutno ekonomski neodrživo, tvrdi Nenad Popović, šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju. Dokaz tome je, dodaje, činjenica da je oko 60 odsto radno sposobnog stanovništva nezaposleno. Više od polovine onih bez radne knjižice mlađe je od 35 godina.

–Restrikcije struje su svakodnevne. U svim delovima Kosova i Metohije proizvodi se skoro tri puta manje električne energije nego do 1999. godine. Fabrike skoro da ne rade, ili rade sa deset odsto kapaciteta. Nema stranih investicija, i pogotovo ih neće bitiu situaciji kada je došlo do nezakonitog proglašenja nezavisnosti Kosova. Poslednjih godina uloženo je, prema nekim procenama, blizu 10 milijardi evra, a rezultati su poražavajući – obrazložio je svoj stav Popović.

Prema njegovim rečima, ekonomski razvoj Kosova i Metohije moguć je samo u okvirima ustavnog i pravnog poretka Srbije. Da nije reč samo o političkoj frazi, govori i podatak da je privreda južne pokrajine oduvek zavisila od centralne Srbije. Našsagovornik dodaje i to da su veliki problemi Kosova organizovani kriminal i korupcija i ugroženost elementarnih ljudskih prava.

Ekonomski tim osnovan je pre bezmalo dve godine.Kao jedan od najvažnijihzadataka tada je isticano otvaranje novih radnih mesta. Zvaničnici ovog vladinog tela ni danas ne mogu da se pohvale konkretnim rezultatima.

(/slika2)– Ekonomski tim je početkom 2007. godine posle mnogo vremena i napornog rada naših najpriznatijih eksperata izradio Strategiju dugoročnog ekonomskog razvoja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i stvorio odličnu osnovu za otvaranje novih radnih mesta. Za sprovođenje projekata koji su definisani ovom strategijom koju je usvojila Vlada Srbije odvojena su i znatna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana koja zbog poznatih problema sa formiranjem vlade nisu tada realizovana. Očekujem da će realizacijom ovih projekata biti otvoreno više stotina radnih mesta – uveren je Popović, koji je, kako kaže, najviše ponosan na činjenicu da su uspeli da zaustave nekoliko pokušaja privatizacije „Trepče” i „Ineks Ski-centra” na Brezovici, ali i time što je inicirana izgradnja ski-centra na južnoj strani Kopaonika nadomak Leposavića na Kosovu i Metohiji.

– U kratkom roku potrebno je pokrenuti projekte obnove Ski-centra na Brezovici koji će doprineti razvoju Štrpca i biti izvor dohotka za taj region. Drugi projekat koji treba što pre pokrenuti jeste izgradnja ski-centra na južnoj strani Kopaonika, ali se moraju ponovo pokrenuti i postojeći zapušteni pogoni – naveo je Popović.

Strategijom koju je izradio Ekonomski tim predviđeno je, između ostalog, da se u prvoj fazi izgradi infrastruktura koja bi podsticala razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. U tom smislu je prošle godine otvoreno odeljenje Agencije za privredne registre u Kosovskoj Mitrovici, a u planu je osnivanje regionalne Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Nacionalne službe za zapošljavanje što će umnogome olakšati započinjanje poslovanja. Popović, takođe, smatra da je malim i srednjim preduzećima iz srpskih sredina neophodno obezbediti sve povoljnosti za plasman proizvoda na tržište centralne Srbija, a možda i garantovati otkup.

Anica Nikolić

---------------------------------------------------

Perspektivna proizvodnja vina

Da kojim slučajem Nenad Popović živi na Kosovu, sigurno bi, kaže, otvorio preduzeće za preradu poljoprivrednih proizvoda. Pre svega bi se, otkriva, bavio proizvodnjom vina.

Sa druge strane, kao privrednik sa dugogodišnjim iskustvom i kontaktima i na Istoku i na Zapadu, retko koji strani investitor je u razgovoru sa njim pokazao interesovanje da svoj novac uloži na Kosovu.

–U trenutku kada caruju kriminal i bezakonje, nema tog ozbiljnog investitora ili kompanije koji bi se usudili da investiraju na teritoriji Kosova i Metohije.  

--------------------------------------------------------

Kosovsko bogatstvo nije mit

Nenad Popović uveren je da, uprkos nekim tvrdnjama, kosovsko bogatstvo nije mit. Kako kaže, geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona. Po svom značaju rangirane su kao pete u svetu, dodaje.

Rezerve olova i cinka se procenjuju na 42,2 miliona tona.Započinjanje sa eksploatacijom lignita dovelo bi do otvaranja više od 35.000 radnih mesta i donelo ogromne prihode lokalnom budžetu. U ukupnim rezervama lignita u Srbiji više od 76 odsto nalazi se na Kosovu i ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali poput indijuma, kalijuma i germanijuma. Svetska banka je rudna bogatstva Kosova i Metohije procenila na oko 20 milijardi evra – istakao je Popović.

---------------------------------------------------------

Šverceri obave pola prometa

„Sivim kanalima” na Kosovo najviše idu cigarete i lekovi, ali i prehrambeni proizvodi

„Sivim kanalima” na Kosovo se iz centralne Srbije dopremi robe od 100 do 150 miliona evra, što čini bezmalo polovinu ukupnog prometa. Prema podacima Privredne komore Srbije, najviše se švercuju cigarete i lekovi, ali, na crno, administrativnu granicu prelaze i prehrambeni proizvodi. Milivoje Miletić, koordinator Biroa za regionalni razvoj PKS-a, objašnjava da su do ovih cifara došli koristeći podatke naše Uprave carina, Privredne komore Kosova i Metohije, ali i od makedonskih kolega, jer ponekad srpska roba ilegalnim kanalima stiže preko teritorija susednih država.

– Sivu ekonomiju dodatno pospešuju carinske stope na administrativnim prelazima, koje na robu iz Srbije iznose 15 odsto. Takođe, ovdašnje firme koje na Kosovu plasiraju svoje proizvode plaćaju porez od tri odsto na ukupan iznos prodate robe svakog tromesečja. Na akciznu robu, kao što su cigarete, carine su čak 26,5 procenata. Jasno je da distributeri iznalaze razne načine da ove obaveze izbegnu – kazao je Miletić.

Kada govori o trgovinskoj razmeni, naš sagovornik namerno izbegava izraze kao što su uvoz i izvoz, jer bi to značilo da kao zaposleni u državnoj upravi priznaje da je Kosovo nezavisno. Ističe da se iz centralne Srbije najviše isporučuju pšenica, keramički blokovi, lekovi, preparati za ručno pranje, električna energija, posuđe, građevinski materijali i prehrambeni proizvodi. Među najvećim prodavcima za kosovsko tržište ubrajaju se „Tetrapak” d.o.o. Beograd, „Svislajon” Takovo, „Potisje” Kanjiža, „Henkel Merima” Kruševac, „Holcim” Novi Popovac i EPS. Sa druge strane, vrednost robe koja se sa Kosova dopremi u centralnu Srbiju je 15 puta manja.

– Najčešće nabavljamo proizvode na bazi olova, sa Kosova se isporučuju i gljive, neke vrste voća i mešani začini.

A. N.

---------------------------------------------------------

Donacije prešle dve milijarde evra

Od juna 1999. do istog meseca 2006. godine na Kosovo je stiglo više od dve milijarde evra donacija, kažu u Privrednoj komori Srbije. Prema nekim drugim izvorima, one su još 2003. godine dostigle taj iznos. Sa manje pouzdanosti se zna koliko novca na Kosovo stiže od gastarbajtera koji žive i rade u svetu. Registrovane pošiljke, koje su stizale preko banaka i agencija 2003. godine iznosile su oko 550 miliona evra. Procenjuje se da su u 2004. godini privatne pošiljke u proseku iznosile oko 300 evra po stanovniku. Ne treba prevideti i činjenicu da je veliki deo novca stizao i privatnim kanalima. Inostrane donacije uglavnom su trošene na pokrivanje trgovinskog deficita, odnosno kao pomoć za preživljavanje stanovništva i ništa nije investirano u privredu.