„Šekspirfest” u KPGT-u

Šest predstava inspirisanih delima slavnog Vilijama Šekspira biće u fokusu predstojećeg „Šekspirfesta” koji će biti na repertoaru beogradskog KPGT-ea od sredine avgusta pa sve do oktobra.

Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, kao i dve duge narativne i nekoliko kraćih poema. Stvarao je između 1590. i 1613. godine, podelivši svoje drame na komedije, tragedije i istorijske drame.

Čast da otvori ovu svetkovinu Šekspiru u čast pripala je mladom reditelju Strahinji Padežaninu koji će 15. avgusta poklonicima teatra predstaviti svoje rediteljsko čitanje dela „Mletački trgovac”.

To nije sve kada je Padežani u pitanju, budući da će u okviru  „Šekspirfesta” 13. septembra biti izvedeno  i njegovo premijerno scensko viđenje Šekspirove tragedije „Romeo i Julija”, besmrtne priče o romansi između dvoje mladih iz zavađenih porodica. Ovo delo uz „Hamleta” važi za jedno od najčešće izvođenih Šekspirovih komada.

– „Mletački trgovac” je Šekspirova komedija koja me nimalo nije nasmejala. Naprotiv, na mene je ostavila snažan utisak surovosti i duboke jeze. Priču sam smestio u Veneciju nakon Prvog svetskog rata, u vreme velikog razočaranja i nastanka fašizma kao nove ideje koja obećava jedinstvo i stvaranje države po uzoru na Rimsko carstvo. Ujedinjeni u „snop pruća sa sekirom”, ljudi veruju da su samo kao kolektiv jaki i neuništivi, kaže za „Politiku” Strahinja Padežanin i dodaje:

– Takva većina u mojoj režiji „Mletačkog trgovca” suprotstavlja se Jevrejinu Šajloku, koji, iako usamljen i u manjini, poseduje snagu i karakter antičkog junaka: čoveka koji se suprotstavlja čitavoj hrišćanskoj zajednici. Šajlok svoj čuveni monolog o ravnopravnosti Jevreja i hrišćana završava rečenicom: „Ja hoću da izvršim zlobu, kojoj me vi učite, i vere mi, nadmašiću svoje učitelje”. Zar ta rečenica nije najbolji odgovor na pitanje zašto sam ovog leta odabrao da radim „Mletačkog trgovca” u KPGT-u?

U međuvremenu premijerno će pod okriljem KPGT-ea 22. avgusta biti izvedena i Šekspirova  „Bura” u režiji Vanje Vodeničarević, dok će „Crna dama iz soneta” u režiji Anisje Gavrolović imati prvi susret sa publikom 29. avgusta. Reditelj Ljubiša Ristić potpisaće režiju komada „Vesele žene vindzorske” čija premijera je zakazana za 5. septembar. Završnica „Šekspirfesta” proteći će u znaku predstave „Kroćenje goropadi”.

Delo režira Vanja Vodeničarević, a premijerno je na repertoaru 20. septembra. Sve premijerne predstave, kao i reprizna izvođenja počinju od 21 sati.