Svađa Beograda i Berlina zbog poglavlja 35

Posle perioda u kome je Beograd izražavao poverenje u „nemačke prijatelje”, a Berlin uzvraćao pohvalama i priznanjem Beogradu zbog „spremnosti na kompromis u dijalogu sa Prištinom”, Srbija i Nemačka juče su potpuno suprotno tumačile rupu koja se otvorila na srpskom evroputu – Beograd kao novo uslovljavanje, a Berlin kao nešto na šta je Srbija odavno pristala.

Ovakav rasplet usledio je posle preksinoćnjeg neformalnog sastanka premijera Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Ise Mustafe sa evropskom komesarkom Federikom Mogerini, nakon koga je srpska strana saopštila da Nemačka ima neprihvatljiv amandman na predlog platforme za pregovaračko poglavlje 35 kojim se od Beograda praktično traži priznanje kosovske nezavisnosti. Tako se, prema tumačenju naših zvaničnika, ispostavilo da je u Briselu Beograd sačekao novi nemački uslov, odnosno još lošiji dokument od platforme za pregovaračko poglavlje 35, koju je pre nekoliko dana srpski premijer okarakterisao kao „jezivi, grozni papir”.

Nemci su odmah demantovali da se može govoriti o nekim njihovim novim uslovima. Prema rečima ambasadora Nemačke u Beogradu Aksela Ditmana, njegova zemlja ne traži od Srbije priznanje Kosova kao uslov za otvaranje pregovaračkih poglavlja.

„Poznato je da se Nemačka unutar Evropske unije zalaže da, između ostalog, poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji bude otvoreno sada. Neosnovane su izjave da EU ili Nemačka od Srbije u tom kontekstu traži priznavanje Kosova. Nema dodatnih uslova”, kazao je Ditman za B92.

On je takođe precizirao da su u nacrtu za pregovaračko poglavlje 35, koji je zajednički pregovarački stav Evropske unije, formulisani međukoraci.

„Ti međukoraci se odnose na primenu sporazuma dogovorenih u političkom dijalogu sa Kosovom, što je potpuno u skladu sa dosadašnjim dokumentima EU i sporazumima sa Srbijom”, rekao je Ditman i podsetio da su u januaru 2014. godine EU i Srbija usaglasile pregovarački okvir koji je osnov za celokupni pregovarački proces Srbije sa Evropskom unijom.

„ U pregovaračkom okviru utvrđeno je da na kraju pristupnih pregovora treba da bude pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa. Daljih uslova nema ni Evropska unija ni Nemačka”, objasnio je Ditman.

U srpskom državnom vrhu, međutim, situaciju vide potpuno drugačije. Ministar policije Nebojša Stefanović ocenjuje da je reč o teškom izazovu i pritisku na Srbiju, te da i drugi treba da shvate da moraju da poštuju Srbiju da bi u Srbiji imali partnera.

Savetnik predsednika Srbije za spoljne poslove Ivan Mrkić podseća da je na ovakav razvoj događaja Tomislav Nikolić upozoravao još u decembru prošle godine, posle razgovora sa evropskim komesarom Johanesom Hanom, ali su ga mnogi zbog toga i kritikovali i demantovali. 

„Ispostavilo se da je predsednik otkrivajući detalje svog razgovora sa Hanom pravilno protumačio ono što je od njega čuo – da Srbija neće biti deo EU sve dok ne reši pitanje Kosova. Ali je posle tog njegovog istupa bilo mnogo zajedljivih komentara”, kaže Mrkić za „Politiku”.  

Posle izlaska u javnost sa detaljima svog razgovora sa Hanom, Nikolić je, da podsetimo, bio izložen najoštrijoj kritici od mnogih iz državnog vrha, zbog čega je morao da pojašnjava da mu Han nije rekao da će priznanje biti uslov koji će brzo biti ispostavljen Srbiji.

„Svi u javnosti govore da EU ne traži od nas priznavanje Kosova i Metohije, i tu su u pravu. Ja sam samo rekao – tražiće. Za ulazak u EU tražiće. Ja sam čuo i rekao sam. Bio je zvaničan razgovor, a gospodin Han za sve ovo vreme nije uputio demanti”, rekao je tada Nikolić.

Zbog ove svoje izjave Nikolić je došao i u sukob sa tadašnjim nemačkim ambasadorom Hajncom Vilhelmom koji je demantovao srpskog predsednika rekavši da priznanje nezavisnosti Kosova niko nije tražio od Srbije i da, „koliko zna, tako nešto nije rekao niti tražio ni evropski komesar Johanes Han”.

Vilhelm je tada rekao i da se od Srbije traži samo „puna normalizacija odnosa” sa Prištinom kao uslov za početak pregovora. Ali je dodao i da „u međunarodnom pravu ne postoje tačne norme koje definišu šta znači normalizacija”.

Srpski zvaničnici su inače bili puni optimizma posle potpisivanja četiri ključna sporazuma (o ZSO, energetici, telekomunikacijama i mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici) u Briselu u avgustu ove godine. Kako je tada rekao Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, rezultat te runde pregovora je 5:0 za Srbiju jer je, uz četiri potpisana sporazuma, peti „trijumf” podrška za otvaranje pregovaračkih poglavlja.

Izvesne reči ohrabrenja juče je uputio italijanski predsednik Mateo Renci koji je rekao da EU mora da se otvori prema Balkanu (Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori) kao i da razmisli o Turskoj.

„Centar Evrope je njena periferija, srce Evrope je njena granica, karta Evrope ima veću važnost na svojim granicama”, rekao je Renci.