Pada „Šengen”, izbeglice će prezimiti na Balkanu

Mađarska je u ponoć zatvorila granicu sa Hrvatskom, a očekuje se da u skladu sa tim slične mere preduzme i Slovenija, dok Beč najavljuje otvaranje tranzitne zone na svojoj granici sa Mađarskom – kako bi se utvrdilo ko su pravi azilanti, a koga treba vratiti natrag odakle je i došao.

Budimpešta očekuje da će ovaj korak doneti rezultate slične onima kakve je donelo nedavno zatvaranje granice sa Srbijom. Migranti će, kako se navodi, moći da podnesu zahtev za azil u dve tranzitne zone koje će se uspostaviti na granici sa Hrvatskom.

Ovakav razvoj događaja mogao se očekivati posle samita u Briselu na kome su dogovoreni obrisi akcionog plana o tešnjoj saradnji sa Turskom radi usporavanja priliva izbeglica, dok su se na marginama samita, po hodnicima, usaglašavali planovi kako da se reaguje u trenutnoj hitnoj situaciji, kada su svi izbeglički smeštajni kapaciteti u Austriji, Hrvatskoj i dobrom delu Nemačke prebukirani.

U takvoj situaciji, kada su plan sa Turskom i rezultati na dugom štapu, svaka zemlja gleda da zaštiti svoju granicu kako bi izbegla da zaglavljeni migranti u velikom broju prezime na njenoj teritoriji. Kapaciteti za smeštaj izbeglica pucaju u svim zemljama, a posle tri hiljade žrtava koje su se udavile u Mediteranu, na bugarskoj granici je poginuo jedan Avganistanac od metka tamošnjih graničara.

Iz Bavarske stižu vesti o vraćanju migranata u Austriju, a iz Beča o pretrpanim kampovima i o mogućim proverama prava na azil direktno na granici sa Mađarskom. Mađarska je „spremnu ogradu” prema Hrvatskoj instalirala noćas. Logično je da Ljubljana očekuje preusmeravanja izbeglica prema njoj, pa i „sama reaguje odgovarajućim merama”, kako je najavio slovenački premijer Miro Cerar još u Briselu, a prenosi Hina. Put se tako zatvara u Srbiji i Makedoniji, gde će veliki broj migranata ili izbeglica morati da prezimi.

Miro Cerar je juče i prekjuče razgovarao sa Viktorom Orbanom, hrvatskim kolegom Zoranom Milanovićem i austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom. Presudno će biti kako će se Nemačka odnositi prema izbegličkom problemu, najavio je slovenački premijer. Ukoliko ona ne bude kadra da prima Sirijce tempom kojim je to do sada činila, granice će na ovaj ili onaj način po domino efektu morati da se zatvaraju. Sve do Srbije.

Pošto Grčka nije bila u stanju da odbrani šengenske granice, put se zatvara u Srbiji i Makedoniji, možda Crnoj Gori i delimično u Hrvatskoj gde će veliki broj migranata ili izbeglica morati da prezimi, kako su upozoravali mnogi evropski analitičari i manji broj političara.

Turska će verovatno dobiti vizne olakšice i tri milijarde evra, ako uspe da uspori odliv od oko dva miliona Sirijaca i još trista hiljada Iračana koji se trenutno nalaze u kampovima u ovoj državi, mada je liderima 28 članica EU jasno da je zaustavljanje seobe nemoguća misija, bar dok traju ratovi na Bliskom istoku. Po oceni predsednika Tajipa Erdogana, Evropska unija je „neiskrena” i suviše je kasno shvatila da je uloga Turske ključna u ublažavanju izbegličke krize. Turska je do sada potrošila sedam milijardi evra na izbeglice, a tri milijarde iz Brisela bile bi dovoljne samo u početnoj fazi kako bi se poboljšali uslovi u kampovima za migrante.

Za Ankaru je važnije da Brisel obeća ubrzanu viznu liberalizaciju, čime bi se stanovnicima Turske otvorili slobodni putevi u zemlje Evropske unije, a time bi se znatno povećale šanse Erdoganove partije (Stranka pravde i razvoja) da na izborima 1. novembra povrati većinu u parlamentu. Ali ako se kriza dodatno zaoštri i sam „Šengen” bi mogao da padne, pa bi za vize morali da čekaju u red doslovno svi, a ne samo Turci.  

O nagloj ljubavi Brisela prema Erdoganu, uprkos njegovoj autoritarnoj vlasti i kršenju ljudskih prava, piše i istanbulski dnevnik „Hurijet”. U tekstu pod naslovom „Merkelina iznenadna ljubav prema Erdoganu”, postavljaju se ipak pitanja da li će nemačka kancelarka uspeti da ispuni dogovor sa Turskom koji je navodno bio tek u fazi oblikovanja.

Na proleće bi moglo da dođe do još većeg priliva ljudi, kako je predočio Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta – tada bi milioni ljudi mogli da krenu ka Evropi.

U takvim okolnostima nije ni čudo što je sistem kvota, koji je uz otvoreno protivljenje Višegradske grupe nekako izglasan prošlog meseca, praktično postao mrtvo slovo na papiru.

Od 160.000 migranata koji treba da se iz Italije, Grčke i još nekih zemalja rasporede po zemljama članicama EU, do sada je samo 19 Eritrejaca prebačeno avionom u Švedsku, uz ogroman medijski publicitet. A za to vreme 30 Sirijaca odbilo je da leti avionom u Luksemburg. Oni su planirali put drugom rutom.