Grčki parlament jedva izglasao teške mere štednje

Od našeg dopisnika

Atina – Tesnom većinom grčki parlament je usvojio nove mere štednje koje su uslov za dobijanje obećanog zajma od dve milijarde evra. Uz premijera Aleksisa Ciprasa bili su samo njegova Siriza i koalicioni partner partija ANEL, dok su svi ostali glasali protiv.

Poslanici su iz takozvanog omnibus paketa od 48 tačaka koji je Brisel dostavio Atini uz jasnu napomenu da je to samo početak i uslov za prvu tranšu kredita, između ostalog, podržali amandmane koji predviđaju smanjenje penzija i novi porez na imovinu. Reč je o delu zajma iz trećeg paketa finansijske pomoći Grčkoj vrednog 86 milijardi evra koji je prethodni saziv parlamenta usvojio i koji sada mora da se primenjuje.

Međutim, opozicija sada, sudeći po rezultatima glasanja jer je od prisutnih 296 poslanika, 154 glasalo „za” a, čak, 140 protiv, više ne želi da podržava uslove kreditora sa kojima se već jednom saglasila i tako namerava da prilikom svakog glasanja, premijera Ciprasa stavlja pred neizvesnost.

Govoreći u parlamentu, Cipras je podsetio opoziciju da sada, kako je rekao: „ne glasa nikakve nove mere, već samo teške mere sa kojima su sve partije koje su ih podržale prilikom izglasavanja  sporazuma sa poveriocima bile upoznate”.

„Nejasno je na šta vi ovakvim ponašanjem sada pretendujete! Vi ste, možda, protiv sporazuma? Pa poslednjih pet godina vi ste se pristajali na sve što su zajmodavci od vas tražili, ali bez ikakvih pregovora”, rekao je Cipras uoči glasanja.

Međutim, opozicioni lideri su ostali pri svome. Naime, mere štednje će realno Grčku držati u recesiji naredne dve godine uz nezaposlenost od 25 posto. Iako je ovo bio i prvi ispit za Ciprasa posle pobede na vanrednim parlamentarnim izborima pre mesec dana, činjenica je da je nezadovoljstvo u narodu veliko o čemu svedoče i demonstracije ispred parlamenta dok se glasalo o novim merama štednje. Novi podaci Eurostata, evropske agencije za statistiku, pokazuju da svaki treći Grk živi u siromaštvu. U praksi, uslovi života su mnogo teži nego raniji, najveći procenat nezaposlenosti, čak, preko 50 posto je među mladima ali u isto vreme, kada se govori o smanjenju penzija većih od hiljadu evra što izaziva buru nezadovoljstva među Grcima, reč je o, čak, preko 880.000 penzionera sa takvim primanjima.

Vlada žuri sa primenom dogovorenih reformi jer već krajem oktobra predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF dolaze u Atinu kako bi proverili pravo stanje stvari i namere Ciprasove vlade da i dalje ispunjava odredbe sporazuma. To je i uslov da MMF eventualno donese konačnu odluku o svom učešću u trećem paketu što u ovom momentu, uslovljava ponašanjem Atini prema dogovoru ali i obavezi Evrope da restruktuira grčki dug koji je po mišljenju Kristin Lagard – neodrživ.

Novi pritisci na EU da olakša breme duga i da se Grčkoj daju povoljniji uslovi za otplatu uz mogućnost otpisivanja dela dugovanja, ponovo stiže i iz Vašingtona koji smatra da je to u globalnom ekonomskom interesu.

Ipak, u celoj situaciji, od grčke krize najbolje je profitirao bivši ministar finansija Janis Varufakis koji, iako optužen za niz grešaka u pregovorima sa poveriocima i lažiranje poreskih podataka, i dalje ima hiljade obožavalaca širom sveta. Danas, prema reportaži francuske državne televizije, Varufakis za svaki javni nastup, svako predavanje traži 55.000 evra. Uz to ide i avionska karta, hotelski smeštaj u objektima sa pet zvezdica i ostali troškovi. To nije ništa u odnosu na sume koje traže ostali, među kojima bivši francuski predsednik Sarkozi koji uzima 165.000 evra.

Tek, u Barseloni gde je Varufakis učestvovao na skupu posvećenom evropskoj demokratiji, stvorili su se redovi obožavalaca koji su samo želeli da ga vide izbliza i uzmu autogram. U Grčkoj se tako nešto ne dešava i malo je verovatno da bi mu bivši partijski saborci koje je izneverio, to omogućili. 

Jasmina Pavlović-Stamenić