Trgovina EU i Turske oko izbeglica

 Sudbina izbeglica iz Sirije i Iraka, koje preko Turske pokušavaju da se domognu zapadne Evrope i dalje je neizvesna, pošto su u toku pogađanja Ankare i Brisela oko rešavanja tog problema. Dosad vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) pokušava da to pitanje isturi u prvi plan kako bi ojačala svoje pozicije u Evropi i samim tim na vanrednim parlamentarnim izborima koji se održavaju 1. novembra. U tom svetlu se doživljava i poseta kancelarke Angele Merkel koja sutra stiže u Ankaru, samo desetak dana uoči vanrednih izbora.

Pogađanja Ankare i Brisela bez mnogo diplomatskog uvijanja potvrdio je ministar spoljnih poslova Feridun Sinirlioglu, iako je posle samita u Briselu početkom sedmice rečeno da su dve strane našle zajednički jezik. „Akcioni plan o saradnji  Evropske unije i Turske o rešavanju izbegličke krize još je u početnoj fazi, mnoge stvari tek treba da se dogovore”, rekao je on šef diplomatije.

Turska će pokušati, kako se najavljuje, da krizu oko izbeglica iskoristi i za rešavanje otvorenih pitanja koje već godinama ima na stolu sa EU. Vršilac dužnosti premijera Ahmet Davutoglu saradnju u rešavanju imigrantske krize direktno uslovljava ubrzavanjem procesa vizne liberalizacije za građane Turske. U jednom  TV intervjuu on je najavio da to očekuje već u prvoj polovini iduće godine.

U Ankari takođe očekuju da će Brisel – koji se ovog puta „kasno probudio” –ubuduće pozivati lidere Turske na samite Evropske unije.

„Zapad i Evropa moraju da se oslanjaju na Tursku kada se radi o bezbednosti i stabilnosti. Oni su to tek sada shvataju. Ništa od toga ne može se dešavati bez Turske. Ako je tako zašto nas onda ne primite u EU. Problem je jasan: u njima, oni (EU) nisu otvoreni”, kaže predsednik Redžep Tajip Erdogan koji sada pokušava da iskoristi izbegličku krizu kako bi oživeo zamrle pristupne pregovore Ankara- Brisel i na taj način pomogao AKP koju je svojevremeno osnovao, iako po ustavu kao šef države mora da se ponaša kao nestranačka ličnost.

U Turskoj se trenutno nalazi 2,2 miliona izbeglica, uglavnom iz Sirije. To je zemlju dosad koštalo osam milijardi dolara, dok je međunarodna zajednica obezbedila svega 415 miliona.

Ankara je, bez sumnje, podnela najveći teret sadašnje izbegličke krize. Predsednik Erdogan bez uvijanja kritikuje zapadne zemlje zbog dvoličnog ponašanja. To pitanje se, kaže, našlo na dnevnom redu tek kada je objavljena fotografija trogodišnjeg Ajlana Kurdija, koji se udavio u Sredozemnom moru dok je pokušavao da se domogne „boljeg života” u zapadnoj Evropi.

„Dešavaju se interesantne stvari. Neko javno kaže: 'Mi ćemo primiti 30 do 40 hiljada izbeglica' i taj bude kandidat za Nobelovu nagradu za mir. Mi smo do sada primili 2,5 miliona izbeglica ali to nikoga ne zanima”, kaže on i ističe da se Nobelova nagrada „dodeljuje po narudžbini”.

Lokalni mediji otkrivaju da će vada sada tražiti od Evropske komisije da se otvore pristupni pregovori o pet poglavlja.

Turska je stekla status kandidata za ulazak u EU 1999, dok je pristupne pregovore započela tačno pre deset godina, istog  dana kada i Zagreb. Ona je i dalje na početku. Hrvatska je već punopravni član EU, dok je Turska završila razgovore samo o jednom poglavlju. Zbog protivljenja Republike Kipar, Francuske i Nemačke 17 oblasti su još „na ledu”, a pregovori o onima koja su na stolu godinama tapkaju u mestu.

„Ako se ovako nastavi ući ćemo u Uniju u 22. veku”, sarkastično je primetio jedan turski poslanik.

Na poslednjem samitu u Briselu je najavljeno da  će Turska od EU dobiti pomoć od tri milijarde evra za zbrinjavanje  izbeglica na svojoj teritoriji. U Ankari  to pozdravljaju, ali istovremeno ističu da nije sve u parama pogotovo što će se talas izbeglica nastaviti ukoliko se ne reši kriza u Siriji, koja se, kako se tvrdi , još više zaoštrila posle ruskog bombardovanja.

U Turskoj se od početka krize u susednoj zemlji  pre četiri godine zalažu za formiranje „zone bezbednosti” u pograničnom delu Sirije. Tu bi se smeštale izbeglice koje pokušavaju da napuste zemlju, kao i one koje se vrate iz Zapadne Evrope.

U Vašingtonu i NATO-u su, međutim, od početka rezervisani prema toj  inicijativi, jer nije jasno ko bi mogao da garantuje bezbednost tim ljudima u sadašnjem sirijskom haosu. Pogotovo  što su u regionu prisutne mnoge terorističke i militantne grupe koje imaju oprečne ciljeve: Islamska država, Al Kaida, Al Nusra, Radnička partija Kurdistana (PKK)… U Siriji se često ne zna ko u koga i zašto puca i u takvoj situaciji izbeglice bi mogle da budu žrtve zakulisnih igara.