Osim u Unesko, Priština hoće i u Savet Evrope

Da li bi Kosovo, posle eventualno uspešnog „pohoda“ na Unesko, moglo da dobije stolicu i u Savetu Evrope? Teoretski da, ali za to je potrebno najmanje dve godine, i to u slučaju da Priština ovog trenutka podnese kandidaturu. To za „Politiku” kaže Aleksandra Đurović, šefica delegacije srpske skupštine u Parlamentarnoj skupštini SE, dodajući da bi ishod takvog zahteva bio neizvestan.

Da bi u slučaju prijema u Unesko Kosovo moglo da zatraži i članstvo u SE najavio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić. O tome se već neko vreme priča i u Prištini. Najpre je krajem 2014. Hašim Tači, šef kosovske diplomatije, najavio da bi u prva tri meseca ove godine Priština mogla da podnese kandidaturu. Zatim se u martu ove godine takva mogućnost spominjala u kosovskim medijima, ali je u SE rečeno da Kosovo nije podnelo zahtev.

Izvestilac Parlamentarne skupštine SE za Kosovo Augustin Konde nedavno je bio u prvoj poseti Prištini otkako je preuzeo dužnost. Posle sastanka s Kondeom, iz kabineta predsednice Atifete Jahjage saopšteno je da su ona i izvestilac razgovarali o „značaju koordinacije aktivnosti” za učlanjenje Prištine u SE kao i o „progresu koji je postignut na Kosovu u oblasti ljudskih prava i sloboda, prava zajednica, ukupnom demokratskom razvoju i vladavini zakona, s posebnim akcentom na nezavisnost sudstva”.

Šta Kosovo čeka na putu ka Savetu Evrope?

Najpre bi, prema rečima Đurovićeve, Priština morala da podnese zahtev za prijem Komitetu ministara SE, koji čine šefovi diplomatija država članica. Sve i da ga Kosovo sad podnese, on ne bi pre maja stigao na prvo razmatranje Komiteta.

„Komitet ministara se na nivou ambasadora sastaje redovno, a na nivou ministara jednom godišnje, u maju. Izvesno je da bi zahtev Kosova morao da pričeka do tad, jer ambasadori mogu da odlučuju o stvarima koje nisu krupne, ali ne i o temi kao što je članstvo Prištine”, objašnjava Đurovićeva.

Ako odluče da se upuste u dalju proceduru, ministri

prosleđuju zahtev Kosova Skupštini SE na mišljenje. Tu počinje najduži deo koji traje najmanje godinu dana, jer procedura traži da skupština osnuje tri komiteta koji potom šalju izvestioce sa zadatkom da sprovode nadgledanje i sačinjavaju izveštaje. U tom procesu posmatraju se, kako navodi Đurovićeva, između ostalog, i ljudska prava i drugi standardi koji se podrazumevaju za zemlju koja želi da bude član. To znači da bi Prištinu, osim nerešenog statusa, mogle da „sapletu” i mnoge druge prepreke.

„Belorusija, recimo, nije u SE iako nema problem statusa, ali još nije ukinula smrtnu kaznu”, pojašnjava Đurovićeva.

Kad se završi nadgledanje, izvestioci šalju izveštaje komitetima koji ih usvajaju i objedinjuju u jedan izveštaj koji prosleđuju Političkom komitetu. To telo potom šalje izveštaj Plenarnom zasedanju SE koji čine poslanici iz svih država članica.

„Na plenarnoj sednici Kosovu bi bilo potrebno pozitivno mišljenje dve trećine prisutnih delegata, odnosno onih koji učestvuju u glasanju, slično izjašnjavanju na Generalnoj konferenciji Uneska.

Budući da je ishod glasanja na plenarnom zasedanju najneizvesnija stvar u celoj proceduri, teško je predvideti mogućnosti Srbije da spreči prijem Kosova u SE”, objašnjava Đurovićeva i dodaje da u parlamentarnim delegacijama zemalja koje nisu priznale Kosovo ima poslanika koji bi glasali za prijem Prištine u SE kao što i među delegatima iz država koje ne priznaju Kosovo ima onih koji bi, zavisno od političke grupe kojoj pripadaju, podigli ruku protiv.