Mi vozimo po auto-putu

Jugoslovenska košarkaška liga bila je među tri najjače u Evropi, ali ratovi i stvaranje novih država najpopularniji sport na ovim prostorima bacili su na marginu. Ipak, košarka je prva povezala zavađenu „braću”. Pre 14 godina osnovana je regionalna liga u mešovitom vlasništvu pojedinaca i klubova, otvorenog tipa, koja je egzistirala do prošlog leta. Oštrom reakcijom Fiba, zbog svojinskih odnosa i načina rukovođenja koji su u suprotnosti sa „centralom”, iz igre su ispali privatni vlasnici i klubovi van prostora eks Jugoslavije, tako da takmičenje koje je nedavno počelo, na naki način predstavlja nastavak onog koje je nestalo 1991.

Veliko spremanje podrazumevalo je i angažovanje novih ljudi u upravljačkoj strukturi, a raduje podatak da su u „vatru” bačeni mladi kadrovi, sa košarkaškim imenom i prezimenom. Za sportskog direktora ABA lige imenovan je nekadašnji reprezentativac Žarko Čabarkapa (34), član čuvene generacije koja je u Indijanapolisu 2002. postala svetski prvak. Rođeni Zrenjaninac, crnogorskih i hercegovačkih korena, a „lalinskog” temperamenta, dobio je apsolutnu podršku da vodi takmičenje u Ligi koja mu je bila odskočna daska za onu u kojoj se igra najbolja košarka – NBA.

Ljudima iz košarke još uvek je prva asocijacija pri pomenu Vašeg imena košarkaški teren, mada ste pre više godina otišli u prevremenu penziju?

Sa 26 godina sam završio poslednji ugovor, posle toga  sam dve tri godine pokušavao da se vratim u košarku, ali to nije išlo na način na koji sam želeo. Leđa nisu mogla da izdrže napor koji iziskuje profesionalni sport i odlučio sam da završim karijeru. To je bio najgori period u životu, pa nisam mogao ni da gledam košarku na televiziji. Svi moji drugari igraju, a ja penzioner?! Ipak, odlučio sam da ostanem u košarci.

Kao i većina iz zlatne generacije koja je zadivila svet u Indijanapolisu postali ste funkcioner. Divac, Stojaković i Drobnjak su u Sakramentu, Bodiroga u Fibi, Tomašević i Rakočević šefuju u KSS, Gurović je trener, a Radmanović aktivan u NBA kampovima. Kako to objašnjavate?

Prosto i lako. Košarka je naš život i zadovoljstvo, pa tek na kraju posao. Ja sam najmlađi u toj generaciji i evo došao je red da nastavim karijeru. Kao igrač nisam mogao da sanjam da ću igrati sa Bodirogom koji mi je bio idol, Divcem, Stojakovićem i ostalim asovima. Indijanapolis je bio prekretnica u mojoj karijeri jer sam posle toga otišao u NBA.

Bili ste učesnik drafta 2003. koji po ocenama stručnjaka spada u najjače ikad – Lebron Džejms, Karmelo Entoni, Dvej Vejd, Kris Boš, Devid Vest... Darko Miličić izabran je sa druge pozicije, Vi sa 17, Saša Pavlović 19, a Slavko Vraneš 39... U istoriji evropske košarke nije se dogodilo da iz jednog evropskog kluba u NBA odu trojica igrača.

Budućnost je tada imala sjajan tim i bila je za Pavlovića, Vraneša i mene odskočna daska. Nažalost, od dolaska u Ameriku pratile su me povrede. Prvo lom ruke, pa skočnog zgloba, operacija bruha i čak tri operacije diskusa. To mi je iseckalo i na kraju skratilo karijeru.

U psihološkom smislu prošli ste težak period. Šta Vas je održalo da ne potonete?

Ljubav prema košarci. Ostao sam u kontaktu sa ljudima koji su vodili moju karijeru i menadžerima iz NBA. Tražio sam polako put u svemu tome. Počeo sam kao delegat Evrolige, zatim učestvovao na NBA kampovima po celom svetu, a od ove godine je trebalo da budem jedan od ambasadora NBA juniorske lige. Onda je stigla ponuda ABA lige.

Kako ste se snašli na poziciji koja zahteva ogromnu energiju, u ligi gde je borba za prva dva mesta koji vode u Evroligu, gledajući prethodne sezone, pitanje „života i smrti”?

Nemam takav utisak. Liga ima veliki potencijal jer je košarka na ovim prostorima uvek bila sport broj jedan. Imamo dosta prostora za napredak, mada je i u prethodnom periodu sve dobro funkcionisalo. Mi vozimo, figurativno da se izrazim, po auto-putu. Odnosi sa Fiba su regulisani, malo kasno smo ušli u celu priču, praktično uoči sezone, pa  je 35 utakmica je odigrano za 15 dana. Sada su u nedeljnom ritmu i imaćemo više prostora da neke stvari ispravimo i za nove ideje.

Šta ste uočili kao slabe tačke lige?

Pre svega raspored jer smo kasno ušli u priču. Ima timova koji igraju Evroligu i Evrokup i njihove želje i mogućnosti treba uskladiti sa ostalima. Tu su i TV prenosi koji su unapred određeni, zato ima tumbanja. Ipak, većih problema nema jer nam klubovi izlaze u susret i sve rešavamo dogovorom. Trudimo se da svi budu zadovoljni i u najvećoj mogućoj meri zastupljeni.

Koliko ste zadovoljni posetom i kvalitetom košarke?

Činjenica je da je poseta u prvim kolima bila manja nego prošle sezone, ali osnovni razlog je što se igralo svaka dva dana, čak i u radno vreme. Sada smo se vratili na nedeljni ritam i očekujem punije dvorane. Ljudi će se uželeti košarke jer će svake druge nedelje imati priliku da gledaju timove za koje navijaju. Što se kvaliteta tiče, prilično je izjednačen što garantuje interesantno i neizvesno takmičenje. Već se dogodilo nekoliko iznenađenja, a kao i svake godine, ima dosta mladih igrača koji će biti interesantni za evropsko i NBA tržište. Činjenica je da finansijski kaskamo za najjačim ligama, ali po talentu i potencijalu smo pri vrhu.

Očigledno je da Fiba nastoji da vrati klupska takmičenja pod svoje okrilje, a sa Ulebom je već napravljen „dil” oko Evrokupa. Gde je ABA liga u toj priči?

Direktor lige Krešo Novosel i ja bili smo nedavno u Fibi, a imaćemo sastanke i sa Ulebom. Još je sve u fazi  dogovora. Pratimo dešavanja i aktivno učestvujemo. Nadam se da ćemo u krajnjoj raspodeli dobiti ono što zaslužujemo.

Koliko je realno da uskoro zaživi i druga regionalna liga?

Od kada sam tu, nismo dotakli ovu temu.