Košarkaška Jugoslavija oprostila se od Žeravice

Komemoracija povodom smrti Ranka Žeravice (1929-2015), zatim i sahrana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, samo su potvrdile veličinu dela jednog od očeva srpske, jugoslovenske, ali i evropske košarke. Velika sala Skupštine grada Beograda bila je tesna da primi sve Žeravičine sportske saborce, prijatelje, učenike, naslednike. Ova samonikla „kuća slavnih“, koja se okupila da bi mu odala počast i ispratila ga na večni počinak, predstavlja i ono najdragocenije u njegovom testamentu, jer svi ti velikani su u neku ruku i njegov poklon košarci.

Tako treba tumačiti i ono što je, u vrlo dirljivom govoru, podvukao Splićanin Petar Skansi, koji je govorio u ime svih igrača, ali i ugledne delegacije iz Hrvatske:

„Žeravica bi nam danas branio da tugujemo. Učio nas je da košarka mora da ide napred, da ne počinje i ne završava s njim. Možda neko misli da naša igra pre četiri decenije nije ravna ovoj danas, ali nikako ne zaboravite da smo mi, s našim Žeravicom, bili šampioni. Danas je košarka brža, jača, ima više para, ali nema uspeha kakve smo mi doživeli s našim dragim učiteljom“.

Sjatili su se juče iz svih krajeva Jugoslavije, zemlje koju je Žeravica proslavio sa svojim košarkašima. Od njega su se biranim rečima oprostili i predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) Dragan Đilas, dugogodišnji saradnci i prijatelji Milutin Luta Pavlović i Milorad Miketa Đurić i nekadašnji košarkaš i trener Barselone Manolo Flores.

„Bez Žeravice srpska košarka ne bi bila to što jeste. Pre nekoliko meseci u Kući košarke rekao sam mu da je, pored sedam medalja koje je osvojio s reprezentacijom, zaslužan i za sve uspehe koji su došli posle njega. Dogovorili smo se tada da ćemo mu, prvom prilikom, pokloniti srebrnu medalju koju smo osvojili na Svetskom prvenstvu u Španiji prošle godine, ali, na žalost, nije bilo prilike za to. Zato je danas predajemo njegovom unuku Andriji“, kazao je Đilas, a zatim to odličje, zajedno s generalnim sekretarom KSS Dejanom Tomaševićem, uručio Žeravičinom unuku.

Andrija Žeravica, unuk Ranka Žeravice, sa Draganom Đilasom i Dejanom Tomaševićem (Foto Tanjug)

Potrebna je jedna strana novina da bi se nabrojala sva znamenita imena koja su došla da se oproste od stručnjaka koji je član Fibine kuće slavnih. Među njima i dugogodišnji generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislav Stanković, Žeravičini pomoćnici u reprezentaciji Mirko Novosel, Bogdan Tanjević i Bratislav Đorđević, njegovi igrači u nacionalnom timu Vladimir Cvetković, Radovan Bata Radović, Petar Skansi, Rato Tvrdić, Damir Šolman, Nikola Plećaš, Zoran Slavnić, Dražen Dalipagić, Miroljub Dugi Damnjanović i mnogi drugi asovi, zatim jedan od najdražih i najuspešnijih učenika Božidar Maljković, pa bivši predsednik Cibone (Lokomotive) Pero Zlatar, kolege Vladislav Lučić, Vlada Đurović, Željko Lukajić, Miroslav Nikolić, novije generacije igrača Dejan Bodiroga, Dragan Tarlać, mnoge javne ličnosti iz sveta sporta, kulture, politike (Nebojša Čović, Goran Vesić, Darko Bajić, Vladica Popović...), mnoge bivše košarkašice koje je trenirao od kojih je najdraža supruga Zagorka, njegov najveći oslonac u životu ispunjenom uspesima.

„Dolazim s rečima podrške svih nas iz Španije, počev od Bredsednika Barselone Đosepa Marije Bartomeua“, kazao je Manolo Flores koga je Žeravica trenirao dve godine u Barseloni (1974-76). „Šta je Žeravica bio najbolje opisuje jedan španski novinar koji je u svom tekstu istakao da je Žeravica značio Barseloni isto što i Krojf u fudbalu. Iako je kod nas bio samo dve godine, udario je temelje modernoj Barseloni. Naučio nas je mnogim važnim stvarima, pa tako i da treniramo dva puta dnevno a ne tri puta nedeljno. Kažu da čovek umire onda kada ga zaborave, a mi našeg Ranka nikada nećemo zaboraviti“.

------------------------------------------------------------

Novosel: Žeravica je jedan od najvećih u Evropi

Najbolji hrvatski trener svih vremena Mirko Novosel, nekadašnji pomoćnik Ranka Žeravice na klupi Jugoslavije, rekao je sledeće kad smo ga pitali o Žeravičinom mestu u evropskoj košarci:

„Bez sumnje, jedan od najvećih evropskih trenera svih vremena. Stvorio je prvi sistematski rad s juniorima koji su doveli do vrhunskih rezultata. Njegovo delovanje bilo je preteča svih onih silnih uspeha koji su usledili“.