Kako svet kontroliše srpski jelovnik

Svetska zdravstvena organizacija nam je ove nedelje poslala lošu i dobru poruku. Prva je da crveno meso i prerađevine mogu biti kancerogeni što je prilično šokantno s obzirom na to da su na istoj listi duvan , azbest i arsen. A druga, dobra i važna za ovdašnje potrošače, jeste da konačno počnemo da razmišljamo šta kupujemo. Jer, od 58 kilograma mesa i prerađevina, koliko se u Srbiji godišnje potroši po stanovniku, čak 20 kilograma ili gotovo trećinu čine salame, paštete, viršle, pršut, kulen, kobasice ili slanina. A upravo ove namirnice, po izveštaju SZO, opasnije su i od samog crvenog mesa. Ako se zna da je glavni sastojak tih najjeftinijih prerađevina upravo uvozno jeftino meso, često i pred istekom roka trajanja, eto još jednog razloga da se vratimo zapuštenoj domaćoj poljoprivredi i zdravoj hrani za čiju proizvodnju Srbija ima potencijal.

Ima li razloga da paničimo zbog ovakvih upozorenja SZO?

Prve sumnje su se već javile. Pojedine zemlje, poput Nemačke i Italije, javno su stale u zaštitu domaćih proizvođača. Italijani su čak odbacili ovaj izveštaj, tvrdeći da se u isti koš ne mogu staviti šunka i pršut s duvanom i azbestom. Proizvođači italijanske pršute su zabrinuti zbog činjenice da je ova vest uznemirila potrošače.

„U tradicionalnim mesarama pada prodaja crvenog mesa” posle samo nekoliko dana stiže vest s tržišta Italije. Francuski dnevnik „Figaro” predviđa da će, između ostalog, i zbog najnovijeg izveštaja SZO, prodaja proizvoda koji služe kao zamena za meso i mesne prerađevine rasti u proseku za 6,4 odsto godišnje u narednih pet godina. Potrošnja surogata mesa na bazi soje, pšeničnih klica i drugih zamena za meso već je povećana u poslednjih godinu dana za 5,6 odsto, a prihod od prodaje bio je 490 miliona evra na globalnom nivou. Dve trećine čine proizvodi na bazi soje.

Ove vesti koje su se, slučajno ili ne, pojavile samo dva dana pošto je odjeknuo i izveštaj o štetnosti crvenog mesa i prerađevina, odmah je ohrabrio teoretičare zavere. Jedni u ovoj priči vide borbu za prevlast na globalnom tržištu mesa. Već se predviđa da će ovakva situacija ići naruku proizvođačima piletine koji su godinama unazad pod sumnjom zbog korišćenja hormona u takozvanoj brzoj proizvodnji pilećeg mesa. Drugi veruju da je sasvim sigurno neka industrija u pozadini ove priče. Proizvođači žitarica, možda, kukuruza, šećera ili soje, koji bi lako mogli zameniti ocrnjeno crveno meso. Ima i onih koji sumnjaju u iskrenu brigu SZO za zdravljem populacije jer, kako tvrde, bilo je toliko prilika u višegodišnjim istraživanjima da se za početak zabrani bar polovina trenutno dozvoljenih aditiva u mesnoprerađivačkoj industriji (za početak ozloglašeni mononatrijumglutaminat).

Kako god, pretpostavlja se da će ova vest će imati negativne ekonomske efekte na proizvodnju mesa i prerađevina, a posebno proizvodnju svinjskog mesa koje je najčešće konzumirana vrsta – u razvijenim zemljama čini više od 50 odsto ukupne potrošnje. Zajedno s mesom živine, ovaj sektor stočarske proizvodnje beleži najveći rast, toliko da je od sedamdesetih godina do danas gotovo duplirana.

Može li se ishrana savremenog čoveka zamisliti bez crvenog mesa? Njegova umerena upotreba, potvrdili su i stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, sigurno ne može biti štetna. Veći je problem što nije dovoljno jasno objašnjeno šta je to u vezi s crvenim mesom štetno, niti su date jasne smernice šta potrošači dalje da čine. Stručnjaci kažu da se „mutagene i kancerogene supstance ne nalaze u svežem mesu, već se stvaraju u toku njegove termičke obrade”. Kao najopasniji način spremanja mesa navodi se priprema na roštilju. Manje opasno je prženje, a kao najbezbedniji način spremanja ističe se pečenje i kuvanje.

U Srbiji se, za razliku od ostatka Evrope, jede znatno manje mesa. U državama EU taj prosek je 77 kilograma po stanovniku godišnje, a kod nas 38,6 kilograma. Problem je što je domaća proizvodnja gotovo uništena i što je kvalitet toga što kupujemo često pod znakom pitanja. Reagujući na vest iz SZO, Ministarstvo zdravlja Srbije je saopštilo da je dodatnim istraživanjima potrebno utvrditi koje količine određenih vrsta mesa i mesnih prerađevina mogu da budu opasne po zdravlje građana.

Jelica Antelj

Ivana Albunović

-----------------------------------------

Nije meso isto što i duvan

Posle saopštenja Svetske zdravstvene organizacije o rizicima po zdravlje koje može izazvati crveno meso i prerađevine, najviše reakcija je izazvalo poređenje s duvanom. Britansko udruženje za rak je objavilo jedno zanimljivo poređenje i ponudilo dokaze zašto duvan i meso ne mogu biti na istoj listi kancerogena i zašto nisu podjednako opasni. Naime, od ukupno 44.488 novih slučajeva raka pluća u 2012. godini, čak 86 odsto je uzrokovao duvan, a pušenje je izazvalo 19 odsto svih vrsta raka. Ukoliko bi pušenje bilo u potpunosti eliminisano, godišnje bi u Velikoj Britaniji bilo zabeleženo 64.500 slučajeva manje po godini. S druge strane, kada je reč o crvenom mesu i prerađevinama i njihovoj povezanosti s rakom debelog creva, situacija je znatno drugačija. Od 41.600 slučajeva obolelih u 2011. godini ove namirnice su uzrokovale rak u 21 odsto slučajeva. Ako bi one bile eliminisane iz ishrane za godinu dana bio bi smanjen broj obolelih za 8.800 slučajeva, što je dovoljan dokaz zašto se rizici od duvana i mesa ne mogu upoređivati.