Deca i žene se udavili u brodolomu kod Samosa

Od našeg dopisnika

Atina – Jedanaestoro mrtvih, među njima šestoro dece i pet žena, tragičan je bilans novog brodoloma nadomak grčkog ostrva Samos. Strahuje se da je broj nastradalih migranata veći, jer je prema svedočenju očevidaca deo ljudi pao u more.

Tragedija se dogodila u istočnom delu Egeja, nedaleko od ostrva Samos koje je veoma blizu turske obale. Plastični čamac pretrpan migrantima je u stenovitom delu mora verovatno udario u podvodnu stenu i počeo da tone. Obalska straža i privatni čamcu sa grčke strane su munjevito reagovali i spasli preživele, njih petnaestak. Poslednjih dana vremenski uslovi na moru su vrlo teški jer duva jak vetar, talasi su su na momente visoki i po nekoliko metara što otežava svaku akciju spašavanje.

Nešto kasnije, tokom nedeljnog jutra, obalska straža uspela je da na vreme priđe brodu sa oko 200 migranata koji se približio opasnim „stenama ubicama” na prilazu ostrvu Rodos, gde je pre mesec dana brod sa migrantima već doživeo brodolom. Svi ljudi su spašeni, ali lokalne vlasti izražavaju zabrinutost zbog velikog broja čamaca koji će, i pored nepovoljnih vremenskih uslova, tokom narednih dana krenuti put grčke obale. Kapaciteti za njihov prijem su nedovoljni, na ostrvima više nema odeće, hrane i ćebadi za promrzle ljude koji neretko leže u luci čekajući transport. Lokalno stanovništvo, koje je ponudilo smeštaj u svojim domovima, sve teže izdržava ovaj pritisak, a pomoć ne stiže na vreme. Nema dovoljno lekova ni lekara iako je u Grčku stiglo mnogo dobrovoljaca. Zbrinjavaju i vakcinišu bebe i najmlađu decu, ali je pomoć potrebna gotovo svima.

Svakodnevno obalska straža iz mora izvlači tela onih koji su na spisku nestalih, a ostrvljani Lezbosa su tokom poslednja dva dana gledali slike užasa kada je more na obalu izbacilo tela onih koji su pre nekoliko dana nastradali u brodolomu nadomak obale.

Samo u nedelju u luku Pirej su stigla dva broda koja su sa ostrva prevezla 3.500 izbeglica, dok je grčko-makedonsku granicu za 24 sata prešlo više od 7.000 ljudi.

Neki od migranata se kraće zadržavaju u Atini, gde takođe nema adekvatnog smeštaja. Predsednik opština Galaci na severu Atine Jorgos Markopulos upozorava da je u sportskim objektima koji su stavljeni na raspolaganje smešteno više od 1.500 ljudi, ali da je to trebalo da bude privremeno rešenje. Ni ovde nema dovoljno odeće i obuće, opštinski resursi su davno iscrpljeni, a građani ne znaju kako da pomognu.

Prema zvaničnim podacima, od 740.000 migranata koji su od početka godine preko Sredozemnog mora ušli u Evropu, 560.000 je prošlo preko Grčke, dok je oko 3.200 nastradalo u moru. Samo za poslednjih pet dana, u grčkim teritorijalnim vodama smrt je zadesila preko 50 ljudi, a za dva meseca 100 dece je izgubilo život. Premijer Aleksis Cipras je pred parlamentom izjavio da se kao evropski lider stidi zbog ove humanitarne drame koju Evropa nije u stanju da reši i u isto vreme optužio zapadne zemlje zbog „politike sile” kojom su dovele do ove najveće ljudske tragedije koja je, kako je reko – „pravo lice Evrope”.

Kako je najavljeno, sredinom nedelje premijer Cipras i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc posetiće najugroženije regione, među njima i ostrvo Lezbos, na kome je situacija dramatična zbog ogromnog broja nezbrinutih migranata.

Istovremeno, evropski zvaničnici su požurili da potvrde da grčka kriza i njen dug nemaju ništa sa migrantskom krizom i da, bez obzira na teške ekonomske uslove u kojima podnosi ovu situaciju, Atina neće dobiti nikakve dužničke olakšice.