Kako očistiti internet

Kada Angela Merkel pogleda šta njeni sunarodnici pišu na „Fejsbuku” o izbeglicama sa Bliskog istoka, ne sviđa joj se ono što vidi. I direktorka rumunskog Centra za nezavisno novinarstvo Joana Avadani zgrožena je islamofobičnim komentarima na profilima svojih zemljaka, ali za razliku od najmoćnije žene EU, koja je nedavno zbog govora mržnje na „Fejsbuku” održala bukvicu Marku Zakerbergu u Njujorku, ne smatra da je za to kriv „Fejsbuk”.

„Internet je omogućio svakome da se izrazi. Treba da budemo zahvalni što imamo takav alat koji nam omogućava da shvatimo kako društvo razmišlja. Ako nam se ne sviđa ono što vidimo, to nije problem medija koji je to izneo. Govor mržnje raste sam od sebe, privlači ’zapaljive’ osobe. Morate da naučite ljude kako da mu se odupru. Plašim se da su naši mladi prilično rasistički nastrojeni. Ovo što danas vidimo u reagovanju na migrante je jezivo”, kaže Avadani.

Za kolege iz Rumunije koji su sprovodili istraživanje o efektima napada na „Šarli ebdo” u zemljama Balkana stavovi prema migrantima su zanimljivi sa drugog aspekta. Jedan od zaključaka istraživanja o odjeku napada na francuske karikaturiste jeste da on nije podstakao islamofobiju u našem regionu.

„Ali jedno je kad islamski terorista tamo negde u Parizu ubije novinare, a drugo je kad imate 200.000 muslimanskih izbeglica na svojoj teritoriji. Isti ljudi koji su rekli da nije u redu što su ih ubili, mada nije u redu ni govoriti ružno o nečijoj veri, sada viču ’isterajte ih, islamiziraće Rumuniju’ i slično. Zanimljivo je videti da vam principi formiraju jedan stav, a realnost sasvim drugačiji”,  komentariše Joana Avadani.

Za rumunski Savet za borbu protiv diskriminacije (CNCD), nezavisno telo koje je pandan našem povereniku za ravnopravnost, „Fejsbuk” i ceo internet predstavljaju javnu sferu. Predsednik Saveta Ćabo Astaloš objašnjava da za izjave u sajber-prostoru kojima se krši zakon sleduju iste kazne kao u klasičnim medijima i na javnim mestima, a takvo stanovište podržava i sud. Kad je reč o komentarima na sajtovima, stav je da vlasnik sajta obavlja komercijalnu delatnost i da je dužan da spreči govor mržnje.

„Tehnički to jeste izazov jer treba zaposliti mnogo ljudi da moderiraju komentare, ali nema izgovora da se pojavljuju rasistički komentari i govor mržnje. Inače ćemo primeniti sankcije i bilo je dosta takvih slučajeva”,  kaže Astaloš.

U slučaju da se diskriminatorni stavovi šire sa „Fejsbuka”, uz pomoć policije se dolazi do podataka o vlasniku naloga i pokreće postupak. Ako ne mogu da utvrde identitet vlasnika, obraćaju se američkoj kompaniji sa zahtevom da im obezbedi podatke.

„Internet je veliki izazov za nas. Stalno nas pitaju zašto ne kažnjavamo svakoga. Odgovor je zato što nemaju svi istu važnost u društvu. Ako novinar postavi rasistički komentar na svom nalogu, onda je to važno jer on utiče na javno mnjenje, kao i parlamentarci i druge javne ličnosti. Bilo je slučajeva da su novinari kažnjavani i zbog statusa na ’Fejsbuku’ i zbog tekstova. Zbog toga su nevladine organizacije počele edukaciju gde je granica slobode govora. Nije lako raditi sa novinarima. Kažu nam da ne treba mi da ih učimo o slobodi govora, ali mi moramo da ih upoznamo sa izazovima”, naglašava Astaloš.

Na jednom od najposećenijih informativnih portala „Hotnews.ro”, komentare uvek moderiraju, jer softver ne može dobro da uradi posao. Kažu da nikada ne objavljuju psovke, nepristojan jezik i komentare koji podstiču mržnju. Priznaju da je teško povući granicu gde prestaje sloboda govora i navode da svaki sajt određuje i prilagođava svoja pravila. Ako neko hvali holokaust, komentar naravno ne može da bude objavljen, navode jedan od primera.

„Komentari o migrantima se uglavnom svode na to da oni ne bi trebalo da budu problem Rumunije, jer ona ne može da ih integriše u tolikom broju. Takođe kažu da je Nemačka kriva što ih je pozvala, a onda napravila zaokret u stavu. Ima i onih koji smatraju da Rumuni kao dobri pravoslavni domaćini treba da im pomognu”, kaže Vlad Barza, novinar ovog portala.

Joana Avadani smatra da ljudi nisu dovoljno obrazovani u pogledu interneta.

„Ako naučite decu kako da prelaze ulicu, naučite ih i kako da se ponašaju u javnom prostoru kao što je internet. Ako nešto kažete na ’Fejsbuku’, to je kao da ste rekli na televiziji i treba da snosite posledice. Imalo smo istu diskusiju pre nekoliko nedelja kada je usvojen novi zakon koji propisuje šest meseci zatvora za slavljene rumunskog fašističkog pokreta. Sada rizikujete zatvor samo za postavljanje fotografija vođa tog pokreta. Ali ljudi i deca treba da znaju. Prvo morate da obrazujete ljude da biste mogli da ih stavite u zatvore”, zaključuje rumunska novinarka.