Izbeglička kapija Evrope na Egeju

Više izbeglica prešlo je u oktobru Sredozemno more nego cele prošle godine. Lane je Mediteran na putu ka boljem životu u Evropi preplovilo 216.054 ljudi. U oktobru ove godine 218.394 migranta stiglo je na obale Evrope. Od toga 210.000 izbeglica prešlo je Egejsko more. Priliv izbeglica nastavlja da raste. Ovi alarmantni podaci su deo izveštaja Komisije za izbeglice UN (UNHCR) koji Antonio Guteres, komesar UNHCR-a, danas predstavlja u sedištu Svetske organizacije u Njujorku.

Prošli mesec je bio rekordan za dolaske, ocenio je Adrijan Edvards, portparol UNHCR-a.

U međuvremenu je u Evropu od januara pomorskim rutama, mahom preko Grčke i Italije, stiglo 744.175 ljudi – onoliko koliko je UNHCR očekivao za celu 2015. godinu. Najveći deo pridošlih je iz Sirije (53 odsto), Avganistana (18 odsto) i Iraka (šest odsto). Na tim plovidbama preko 3.400 ljudi se udavilo ili se vodi kao „nestalo”.

Izbeglička kriza inače već poprima groteskne razmere.

Krijumčari ljudi na turskoj obali nude popust migrantima koji su spremni na plovidbu za Evropu po olujnom vremenu, navodi londonski „Gardijan”. Pojedini krijumčari izbeglicama u Bodrumu prodaju probušene pojaseve za spasavanje, otkriva atinski dnevnik „Katimerini”. Ostrvo Lezbos – glavno grčko „prijemno odeljenje” migranata – ima 85.000 stanovnika: samo u oktobru tamo je pristiglo 110.000 izbeglica. A 20. oktobra na grčko tlo stupilo je – u jednom dakle danu – 10.006 izbeglica.

Evropski tretman izbeglica pristiglih na njene južne i jugoistočne obale upadljivo je neusaglašen.

Dok hiljade izbeglica životare na ruti od Egeja ka severu, koliko danas u Grčku stiže delegacija zvaničnika Luksemburga da isprati 30 sirijskih izbeglica koje prihvatila da naseli na svoje tle. Tih 30 izabranih izbeglica u Luksemburg iz Grčke putuju avionom, navodi grčka štampa.

U međuvremenu, Guteres će u današnjem izlaganju na Ist riveru rasvetliti nove tragične detalje tekuće globalne migrantske i izbegličke krize izazvane pre svega sukobom u Siriji. U seobi izbeglica – od Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje, Jemena... na svakih 10 minuta rodi se dete bez državljanstva, u prevodu bez zagarantovanog prava na medicinsku negu, obrazovanje, pravo na rad... U Siriji deca mogu da steknu državljanstvo samo preko očeva. Avaj, četvorogodišnji građanski rat u toj zemlji naterao je više od četiri  miliona ljudi da pobegnu i ostavio četvrtinu izbegličkih porodica bez hranilaca.

Sve više dece apatrida, maloletnih lica bez pratnje, samohranih majki, osim UN, uočavaju i „moderne, preduzimljive, organizovane kriminalne bande koje deluju tamo gde su rizici mali, a prilika za biznis velika”, upozorio je u ponedeljak Brajan Donald, šef Evropola na međunarodnoj konferenciji o trgovini ljudima koja je u Madridu organizovana pod pokroviteljstvom Katoličke crkve, prenose agencije.

Evropska agencija za sprovođenje zakona smatra da je u izbegličkim zbegovima najmanje 7.000 maloletnika bez pratnje: eksperti smatraju da je broj mladeži bez zaštite pred trgovcima droge, makroima... daleko veći.

I dok Evropa muku muči da se izbori sa najvećim prilivom izbeglica od Drugog svetskog rata, UN upozorava Brisel da je okruženje Sirije podnelo daleko veći teret tog sukoba. Naime, Turska, Liban i Jordan su od početka sirijskog građanskog rata primile više od 3,6 miliona izbeglica.