Belgijski sud naredio „Fejsbuku” da prestane da prati posetioce

Rok od 48 sati koji je sud u Briselu dao „Fejsbuku” da prestane da prati korisnike interneta iz Belgije koji na toj mreži nemaju nalog, ističe danas, a ukoliko američka kompanija ne postupi po odluci suda, moraće da plati kaznu od 250.000 evra dnevno. Mreža osnivača Marka Zakerberga najavila je da će se žaliti na presudu, i dalje insistirajući na tome da su za njeno poslovanje u Evropi nadležne jedino institucije u Irskoj, gde je evropsko sedište „Fejsbuka”.

Sudski spor pokrenula je letos belgijska Komisija za zaštitu privatnosti koja je smatrala da najpopularnija društvena mreža po zakonu nema pravo da bez saglasnosti prati internet aktivnosti onih koji ne pripadaju armiji od milijardu i po korisnika, već su samo posetili neku od javnih stranica „Fejsbuka” ili su kliknuli na poznato dugme „lajk” na nekom drugom sajtu.

Praćenje omogućavaju takozvani kolačići (cookies), fajlovi na uređaju korisnika pomoću kojih sajtovi skupljaju informacije o posećenim stranicama. Na osnovu toga sklapa se mozaik o interesovanjima i potrebama korisnika, a onda se ti podaci prodaju oglašivačima. Iako ih koristi veliki broj sajtova, samo malobrojni o tome obaveštavaju korisnika prilikom prve posete i pitaju za saglasnost. „Fejsbuk” se brani tvrdnjama da su kolačići standard i da njihova funkcija nije samo da prikupljaju podatke.

Odluka belgijskog suda još je jedna u nizu nepovoljnih po američku kompaniju u Evropi posle koje se mogu očekivati i novi procesi u zemljama Starog kontinenta. Pošto se letos sud u Austriji proglasio nenadležnim u grupnoj tužbi 25.000 korisnika predvođenih studentom Maksom Šremsom protiv „Fejsbuka”, presuda iz Brisela može da bude putokaz drugim nacionalnim sudovima da ipak jesu nadležni da sude najvećoj društvenoj mreži. Pozicija sudova u evropskim zemljama naročito je osnažena posle ukidanja „Sigurne luke”, sporazuma koji je omogućavao SAD rutinski pristup digitalnim podacima o evropskim korisnicima globalne mreže.